- CARSTVO Animalia
- KOLENO Arthropoda
- KLASA Insecta
- Balegar
- Bogomoljka
- Buba ronac
- Buba švaba
- Buba zlata
- Bubamara
- Bumbar
- Buva
- Gundelj
- Jelenak
- Kišna glista
- Komarac
- Krpelj
- Krompirova zlatica
- Lepokrili admiral
- Lastin repak
- Leptir kupusar
- Leptir panonski prelivac
- Leptir admiral
- Moljac
- Mravi
- Mrtvačka glava
- Obad
- Osa
- Pčelinji vuk
- Plavac
- Rovac
- Skakavac
- Smrdibuba
- Stonoga
- Stršljen
- Svitac
- Termiti
- Strižibuba topolina
- Strižibuba vrbina
- Šećerni četinaš
- Uholaža
- Vatrena stenica
- Vilin konjic
- Vodena škorpija
- Vodeni cvetovi
- Vrbina strižibuba
- Zrikavac
Mrtvačka Glava
Acherontia Atropos
Taksonomija
- CARSTVO: Animalia
- KOLENO: Arthropoda
- RAZRED: Insecta
- RED: Lepidoptera
- PORODICA: Sphingidae
- PODPORODICA: Sphinginae
- ROD: Acherontia
Ime moljca Mrtvačka Glava odnosi se na bilo koju od sledeće tri vrste moljaca iz roda Acherontia:
- A.Atropos
- A.Styx
- A.Lachesis
Prva podvrsta se moze naći jedino u Evropi, dok su druge dve karakteristične za Aziju, i najviše koriste uobičajeno ime koje se odnosi na evropske vrste. Ovi moljci su prepoznatljivi po sablaznom znaku mrtvačke glave koji nose na grudnom oklopu. Sve tri vrste su vrlo slične po veličini, boji i životnom ciklusu.
Ovi moljci imaju nekoliko neobičnih karakteristika. Sve tri vrste imaju sposobnost da ispuste glasan, skričavi zvuk ukoliko su iritirane. Taj zvuk se proizvodi izbacivanjem vazduha kroz ždrelo, često praćeno sa treptanjem svetlo obojenog abdomena sa ciljem da se otera predator.
Sve tri vrste se mogu često zateći kako uznemiriuju pčelinje košnice raznih vrsta pčela kako bi došle do meda. A. atropos napada jedino kolonije poznate Zapadne pčele, Apis mellifera. One su u stanju da se kreću po unutrašnjosti košnice neometano jer mogu da imitiraju miris pčela. Na ulazu u košnicu njih napadaju pčele čuvari ali ih debeli epiderm i otpornost na otrov spašavaju od sigurne smrti.
Jaja ovih moljaca se polažu ispod trulog lišća biljke domaćina, i ona su ili zelena ili sivo-plava. Nijedna od navedene tri vrste nije ograničena na samo jednu biljku domaćina, no najčešće su to biljke iz rodova Solonaceae, Verbenaceae, Oleaceae ili Bignoniaceae, i drugih. Larve su debele, dostižu oko 120-130 mm, sa istaknutim repnim rožićem.Sve tri vrste imaju tri larvalne kolorne forme: tipičnu, zelenu, braon ili žutu. Larve se ne kreću puno i često će škljocnuti vilicom ili čak i ugristi ukoliko se osete ugroženom. Kada sazreju, ove larve se ukopavaju pod zemlju i buše male prostorije u kojima će se razviti u konačnu formu.
šara koja podseća na mrtvačku glavu pomogle su ovim vrstama, naročito A. atropos da steknu negativnu reputaciju, kao što je naprimer povezivanje sa zlom i nadprirodnim. Zbog svega ovoga ovaj moljac se često ističe u umetnosti i filmovima, od kojih je najpoznatiji svakako Kad Jaganjci Utihnu. Imena vrsta atropos, styx i lačesis su usko povezana sa temom smrti. Prva se odnosi na članicu Mojri koja seče niti života svih živih bića u Grčkoj mitologiji, druga je dobila ime po reci mrtvih, a treća se odnosi na još jednu Mojru koja dodeljuje tačnu količinu života biću. Na kraju i samo ime roda Ačerontia potiče od reke Aheron u Grčkoj za koju su stari Grci verovali da je pritoka reke Stiks.
Acherontia Atropos
Acherontia Atropos je poznatija kao jedna od tri vrste moljca Mrtvačka glava. Pronađen od Bliskog Istoka preko Mediteranskog regiona, idući sve više na sever sve do juga Velike Britanije gde mu pogoduje tamošnja blaga klima, ovaj moljac se primetno razlikuje od drugih po nejasnoj šari koja podseća na mrtvačku glavu na njegovim leđima. A.Atropos je takođe veoma velik, sa rasponom krila od 90 do 130 mm, i zbog toga je često i najveći moljac u regionima u kojima se može pronaći. Odrasla jedinka ima tipična aerodinamična krila i sfingidno oblikovano telo. Gornja krila su mu braon boje sa blagim talasima žute; donja krila su mu žuta sa nešto širim braon talasastim linijama. Preko dana se odmara na drveću u svom kršu, držeći krila iznad svog tela kao šator.
A.Atropos je Afrotropički i Mediteranski tip, nalazeći se na istoku najdalje do Kuvajta i zapadne Saudijske Arabije, a na zapadu najdalje do Kanarskih i Azorskih ostrva. Nastanjen u južnoj Evropi, on neprekidno vrši najezde po zapadnoj Evroaziji, mada samo nekolicina jedinki uspešno pregura zimu.
Postoji nekoliko generacija godišnje, sa kontinuiranim nakotima u Africi. U severnim delovima svog domašaja ono prezimljuje u stanju lutke. Jaja se polažu jedno po jedno ispod starog lišća drveća Solanaceae, krompira pogotovo, takođe Oleaceae i Verbenaceae, i drugih. Larve su debele sa nadole zakrivljenim rogom na kraju repa. Larva počinje sa senkom zelene boje, ali tamni nakon brojnih hranjenja, sa žutim prugama dijagonalno na svakoj strani. U drugoj fazi razvoja ima trnolike rožiće na leđima. U trećoj fazi ljubičasta ili plava oivičenja se javljaju na žutim prugama dok repni rog prelazi sa crne na žutu boju. U konačnoj fazi trnolike izrasline na leđima nestaju i larva može usvojiti jednu od tri vrste pretapanja boja: žutu, braon ili zelenu.
Znak mrtvačke glave je doneo negativnu reputaciju ovom moljcu povezujući ga sa nečim zlokobnim. Mnoga verovanja govore da moljac kući u koju uleti donosi lošu sreću: smrt ili nevolje sa mrtvima.Ovaj moljac je zastupljen u umetnosti, kao što je Bram Stokerova Drakula, i u filmovima kao što su Mothmanovo proročanstvo, Kada Jaganci Utihnu i drugi.
Acherontia Styx
Acherontia Styx je sfingidan moljac nastanjen u Aziji i predstavlja jednu od tri vrste moljca Mrtvačke Glave, takođe poznatog kao pčelinjeg razbojnika. Veliki su ljubitelj meda i uzgajivači pčela često u svojim košnicama mogu pronaći mrtva tela ovih moljaca, sa brojnim pčelinjim žaokama u sebi. Mogu imitirati miris pčela pa često tako neometani ulaze unutar samih košnica da bi došli do meda. Njihovi jezici su veoma debeli i jaki i pomoću njih oni probijaju ćelije voska u košnici i tako isisavaju med. Takođe su poznati kao napast yuzu-a (Citrus Junos), voća u Južnoj Koreji, gde koriste svoj jezik da probiju omotač ploda i načine štetu biljci.
Ova vrsta je dosta slična evropskom A.Atroposu, ali se razlikuje u tome što poseduje dve središnje trake na donjem delu prednjih krila, umesto jedne, i obicno je bez tamne trake koja pokriva površinu trbušnog dela abdomena. Znak u obliku lobanje je tamniji i tu je jedva primetna plava tačka, okružena crnom trakom na gornjem delu zadnjih krila. Na prednjim krilima nalazi se diskalna mrlja (stigma) i ona je narandzaste boje; kod A. Atroposa je najčesće bele boje.Postoje dve opisane podvrste, A.S.Styx i A.S.Medusa, ali su veoma međusobno srodne pa naučnici smatraju da je A.S.Medusa samo forma vlažne sezone, a ne taksonomski posebna vrsta.
Jaja se primarno polažu na biljke kao što su Bignoniaceae, Fabaceae, Oleaceae, Pedaliaceae, Solanaceae i Verbenaceae. U Indiji larve se ponekad pojavljuju u tolikom broju da nanose ozbiljnu štetu usevima, kao što je Sesamum Indicum. Odrasle larve mogu dostići 120 mm i javljaju se u zelenoj, žutoj ili braon boji. Larve blisko podsećaju na one od A.Atropos osim što je tamno plavi išarani deo leđa više izražen na prednjoj polovini svakog abdominalnog segmenta, i repni rog je manje zakrivljen i nedostaje mu refleksni vršak. Pupacija se odigrava u podzemnim komorama iskopanim ne dublje od 10 cm od površine tla.
Varijanta koja se odnosi na A.S.Medusa pojavljuje se duž istočne kontinentalne Azije, od severoistočne Kine (gde i migrira) i Japan, južno kroz istočnu Kinu i Vijetnam do poluostva Malezije i poluostrva Tajlanda. Takođe se može pronaći na ostrvima Malajskog Arhipelaga. A.S.Styx se pojavljuje od severno-centralne i zapadne Kine idući na zapad preko severnog Tajlanda, Mjanmara, Bangladeša, Indije, Nepala, Pakistana i Irana do Arabije i Iraka. Neke su čak viđene tokom leta 2008. u Portugalu.
Acherontia Lachesis
Acherontia Lachesis je veliki sfingidni moljac (raspon krila do 13 cm) koji se može pronaći u Indiji, i velikom delu Orijentalnog regiona, i jedna je od tri vrste moljca Mrtvačka Glava, takođe poznatog kao pčelinji razbojnik.To je noćno biće i veliki ljubitelj meda, mogu imitirati miris pčele kako bi ušli u pčelinju košnicu. Njihov debeli jezik im omogućava probijanje voštanih ćelija i pristup medu. Ova vrsta se pojavljuje širom Orijentalnog regiona, od Indije, Nepala i Pakistana do Filipina, i od južnog Japana i južnog ruskog dalekog istoka do Indonezije, gde on napada kolonije nekoliko različitih vrsta pčela. Nedavno se ova vrsta ustanovila i na Havajiskim ostrvima.
Kao i kod prethodnih vrsta, jaja se ležu na raznovrsnim biljkama, koja pripadaju familijama Solanaceae, Verbenaceae, Bignoniaceae, Fabaceae, Oleaceae, između ostalih. Odrasle larve mogu dostići i 125 mm dužine, i pojavljuju se u zelenoj, žutoj i braonkasto-sivoj boji (češće sivoj boji)sa ukošenim prugama na telu i bodljikavim repnim rogom koji je uvijen na samom vrhu. Kada je uznemirena larva ovog moljca se izvija i izbacuje brze škljocajuće zvukove koje proizvodi pomoću svojih vilica. Larva ulazi u završnu fazu tako što zabija svoju glavu u zemlju i zakopava se praveći malu prostoriju, oko 15 cm ispod površine tla i tu menja svoj izgled.
Linkovi
Pripremio: Dušan Ljuboja, IV-2
