Taksonomija
Uglavnom su noćne životinje koje izbegavaju dnevnu svetlost; u potragu za hranom izlaze noću. Odlikuju se uniformnom segmentacijom. Telo stonoga sastoji se od glave i trupa. Poseduju samo jedan par antena. Antene služe kao čulo dodira i mirisa. Osim antena, na glavi se nalaze mandibule i dva para maksila, koje imaju ulogu u ishrani i služe za sitnjenje i pridržavanje hrane. Ogromna većina stonoga ima oči, kojih može biti 2, 4 ili više. Oči su smeštene na bokovima glave; u vidu su očnih jamica. Samo neke grabljive vrste imaju veće grupe očiju koje su toliko približene da podsećaju na složene oči insekata i rakova. Broj trupnih segmenata veoma varira (od 11 do 173). Na svakom segmentu, osim poslednjeg, nalazi se po jedan ili dva para jednogranih ekstremiteta. Telesni zid je veoma bogat žlezdama koje luče različite mirisne materije. One imaju zaštitnu ulogu jer svojim neprijatnim mirisom teraju neprijatelja. Kao organi za izlučivanje funkcionišu malpigijevi sudovi. Disanje se obavlja preko traheja. Nervni sistem je lestvičast sa parom ganglija u svakom segmentu. Transportni sistem je otvoren, srce leži iznad creva i prostire se celom dužinom tela.
Stonoge su isključivo suvozemni organizmi. Naročito su brojne u toplijim predelima. Preko dana se skrivaju pod korama drveća, kamenjem i ostalim mestima na kojima su zaklonjene od sunčeve svetlosti da bi tek po zalasku sunca postale aktivne.
Neke stonoge su biljojedi pošto se hrane trulim lišćem, biljnim otpacima, trulim drvećem, dok su druge grabljivice i hrane se insektima.
Sve stonoge imaju odvojene polove. Nemaju larvalnog stupnja. Kod nekih vrsta mlade jedinke se izlegu sa nepotupnim brojem segmenata koji se dopunjuju posle niza presvlačenja. Mnoge stonoge pokazuju brigu o potomstvu. One ili polažu jaja u naročita gnezda ili svojim telom spiralno obavijaju jaja i ostaju u tom položaju nekoliko nedelja neuzimajući hranu sve dok se nova generacije ne izlegne.
Veličine su od 1mm do 28 cm. Poznato je oko 11 000 vrsta. U opalom lišću čest je gujin češalj koji nema otrovne žlezde, već se u slučaju opasnosti sklupča. Po stanovima se može naći kućna stonoga. Najveća stonoga na našim prostorima je striga, čiji ujed može biti prilično bolan. Dok su biljojedne vrste veoma spore, trome životinje, grabljivice su hitre i odlikuju se relativno brzim kretanjem. Kod grabljivih stonoga prvi par nogu je uvećan, kukasto povijen i služi za hvatanje i ubijanje plena. U njihovoj osnovi se nalazi otrovna žlezda koja se otvara na vrhu kukice. Otrov može biti veoma jak; ujed krupne stonoge u prst čoveka izaziva privremeno oticanje cele ruke.
Literatura:
Slike
Pripremila: Dina Jurčić, IV-3