Taksonomija
Sličan je malom prelivcu od koga je manji. Jedno polje svetle linije posred zadnjeg krila je izmešteno ka ivici krila. Donja strana je obično ujednačenije boje i sa sitnijom tufnom. One imaju žlezde koje luče mednu rosu koju mravi jako vole pa oni često žive u simbiozi - mravi ih nose u mravinjake, hrane ih i zauzvrat dobijaju mednu rosu.
Stanište ove vrste se proteže od Panonske nizije do severne Kine i Japana, a u Srbiji je vrsta rasprostranjena u Vojvodini, uz obale većih reka. Kod nas se sreće samo po vrbasima duž ravničarskih reka, ali se tu javlja u velikom broju. Izvan Vojvodine nalazimo je samo još na jednom lokalitetu u okolini Kragujevca. Ova vrsta je rasprostranjena na staništima rečnih dolina sa aluvijalnim zemljištem. Redak je i lokalan leptir jugoistočne Evrope.
Leptiri su uglavnom biljojedi mada ima nekih vrsta sklonih kanibalizmu. Apatura metis je isključivo biljojed. Hrani se nektarom i listom poljskih biljaka. Gusenice ovih leptira su takođe biljojedi.
Mužjaci su često veoma agresivni kada brane teritoriju od rivala i traže povučene ženke.
Ženka polaže jaja na listove biljaka, te su biljke i ovipozicijske i nutritivne. Gusenice se intezivno hrane i začauruju, prezimljujući u stadijumu lutke,
da bi naredne godine krajem maja i početkom juna izašao novi mladi leptir koji nastavlja ovaj ciklus- nalazi partnera i razmnožava se.
Literatura
Linkovi
Pripremila: Katarina Latić IV2