Sofisti

Sofisti su grupa putujućih profesionalnih učitelja, predavača i pisaca.Oni su skloni antropocentrizmu, te nije teško naslutiti da je njihovo raspravljanje na temu suprotnosti prirodnog i ljudskog bilo uklopljeno u okvir razmatranja sukoba ljudske prirode i ljudskih ustanova. Sofisti su ti koji su odbacili staro verovanje o božanskom, prirodnom poreklu ljudskih ustanova. Horski liričar Pindar je izrazio staro verovanje u svojim stihovima "zakon-kralj svega, i ljudi i bogova". Ali pojedini branioci novih pogleda tumačili su Pindarove stihove kao da oni govore o prirodnom zakonu, koji opravdava najveće nasilje izvršeno "moćnom rukom". Kalikle je na ovo dodao posebno tumačenje, gde prirodno pravo dopušta da sva imovina slabijeg i nemoćnijeg treba da pripadne boljem i jačem. Sofistički gledajući protivimo se prirodi. Po Kaliklovom mišljenju sama priroda otkriva da je pravedno da bolji ima više od lošijeg, a jači od slabijeg. Odatle izlazi da je pravo i dobro ono što je jako i što sebi može da pribavi moć i vlast nad slabijim. Naprotiv ovome, nisu svi sofisti zastupali isto stanovište, ono koje je Platon pripisao Kaliklu. Hipija, slavan kao Gorgija i Protagora, možda je prvi počeo da priča o razlici physis-nomos, ali njegovo gledište je bilo upravo suprotno onom Kaliklovom. On je imao sasvim jasne teze tipa: ljudi su po svojoj prirodi jednaki, ali nešto ih nagoni na to da tu jednakost i srodnost narušavaju, uvodeći zakone i običaje koji deluju protivno ljudskoj prirodi.

Kalikle

Kalikle je živeo u petom veku p.n.e. u Atini, a bio je i Gorgijin učenik. On pripada kasnom sofističkom periodu, širio je prilično diskutabilnu nauku. Zakone su po njegovom mišljenju trebali da donose manje uticajne i slabe ličnosti, kako bi se zaštitile od prava vladavine jačih i uticajnijih, kako bi ustvari i trebalo. Po njemu mudriji i jači ne treba da se obaziru na zakone, već moraju da deluju po vlastitim željama. Kaliklovo učenje je, u stvari, relizovanje etičkih normi zbog toga je često upoređivan sa Fridrihom Niecheom. Smatrao je da kodeks o moralu nisu postavili bogovi, već ljudi kojima je to išlo u korist. Naravno, ova misao se protivila mnogim tadašnjim shvatanjim.

Trazimah

Trazimah je živeo u Kalkedonu (peti vek p.n.e.). On je bio veoma vešt govornik i često je govorio u prozi ili stihu. Svoju filozofsku karijeru započeo je u Atini. Bizantin Suda je rekao jednu lepu rečenicu o njemu : "Kaledonski sofista, iz Kaledona u Bitiniju. On je prvi koji je otkrio period i kolonu, i on je prvi koji je upoznat sa modernijom vrstom retorike, bio je učenik Platona i retora Sokrata. Napisao je istaknute govore: Umetnost Retorike, Pegnia, Retorički Resursi i mnoge druge. "Trazimah i njegova definicija prava predstavlja grad i njegov zakon i u nekom smislu se protivi Sokratu i filozofiji uopste. Ali, Trazimah, kao intelektualac, imao je dosta zajedničkog sa ostalim filozofima da može da glumi da brani filozofiju u gradu. I za kraj, nekoliko njegovih citata "Ακουε, δη, ηδ ος. Φηι γαπ εγω ειναι το δκιον ουκ αλλο τιη το κπεττονος συμφεπον. Συμφεπον." (Slušajte, ja kažem da zakon nije ništa drugo do prednost jačeg) "Ο Σωκπατες, και ισχυποτεπον και ελευθεπιωτεπον και δεσποτικωτεπον αδικια δικαιοσυνης εστιν ικανως γιγνομενη, και οπεπ ξ απχης ελεγον, το μεν το κπειττονος συμφεπον το δικαιον τυγχανει ον, το δ αδικον εαυυτω λυσιτελον τεκαι συμφεπον." (Iako je Sokrat nepravedno na nešto većoj skali jači, slobodniji, i mnogo moćnija stvar od prava, i , kao što sam rekao na početku, prednost je jačeg što je Pravda, dok je nepravda ono što profitira čoveku lično i za njegovu je prednost.)

Antifont

Antifont je živeo u antičkoj Grčkoj u petom veku p.n.e. i bio je jedan od tadašnjih sofista. Propovedao je o uzrocima prirodnih fenomena. Branio je svoje mišljenje po kojem su svi ljudi bili jednaki bez obzira na poreklo i zajednicu kojoj pripadaju. Bio je aktivan u političkim dešavanjima, želeo je da utvrdi demokratiju u Grčkoj zbog čega je optužen za izdaju i osuđen na smrt. Bio je profesionalni pisac govora, pisao je za one koji su smatrali da to ne mogu.

Hipija

Hipija je bio grčki filozof, sofista. Isticao se izvanrednom sposobnošću pamćenja i enciklopedijskim znanjem (zvali su ga Mudri Hipija). Pored filozofije, bavio se matematikom, astronomijom, muzikom i arheologijom. Bio je veliki diplomata. On je smatrao da su svi ljudi članovi jedne iste zajednice i da je svaki pravni poredak tiranin ljudima, prisiljava ih da rade stvari koje nisu u skladu sa prirodom i razjedinjuje ih, iako su po prirodi upućeni u zajednicu. Jedan od poznatih Hipijinih citata je: "Ljudi prisutni, ja smatram da smo svi mi srodnici, pripadnici jedne zajednice i sugrađani po prirodi, a ne po ljudskom zakonu, jer je jednako jednakome po prirodi srodno, a zakon, nasilnik ljudi, mnogo toga im nameće protiv prirode."

Literatura

1. Veljko Karać i Branko Pavlović: Istorija Filozofije; zavod za udžbenike i na stavna sredstva 1998
2. Mala enciklopedija prosvete: Prosveta-Bepgrad 1959
3. Enciklopedija Britanika: sažeto izdanje; Narodna Knjiga Politika Darko ribnikar 2005

Linkovi

1. Kalikle
2. Callicles
3. Hipija
4. Hippias
5. Antiphon
6. Thrasymachus
7. Callicles i Thrasymachus

Pripremio: Zurković Ognjen, IV-5