Anaksimandar

Anaksimandar je matematičar, astronom, geograf, meteorolog i grčki filozof . Rodio se u MIletu 610 god.p.n.e. I bio je Talesov učenik i prijatelj. U istoriji civilizacije poznat je kao pronalazač geografske karte, instrumenata za građevinarstvo i sunčanog sata. O njegovom životu se ne zna mnogo. Bio je filozof koji je mnogo putovao i učestvovao je u javnom životu u svojoj otadzbini, predvideo je zemljotres u Sparti i kao mlad je osnovao, u čast Boga, koloniju na Crnom moru nazvanu Apolonija. Njegova najpoznatija dela su "O prirodi", "Krug oko Zemlje", "O nepokretnim zvezdama", "Sfera" , i druga dela, koja nisu sačuvana, osim četiri fragmenta od po nekoliko reči i fraze koja je namučila mnoge filozofe: "Početak bića je beskonačnost(…) odakle počinje život i gde se završava, po zakonima nužnosti, pošto svi plaćaju, jedan drugom, muke i ispaštanje nepravde, po vremenskom poretku. "

Njegovo prvo načelo predstavlja APEJRON, neodređena, nestvorena i nepromenjiva beskrajna supstanca iz koje sve počinje i gde sve završava i koja u svom stalnom kretanju obuhvata sve svetove. Reč apejron potiče od grčke reči apejron sto znači neograničeno. Apejron je amorfan, bez oblika. On je smatra prvobitnom suštinom (pramaterijom) Univerzuma. I objašnjava da sve, pa i mi nastajemo iz neke “neodređenosti”, iz nečega što je nedefinisano (neograničeno), iz nečega što je rasuta bezoblična masa, i onda se postepeno formiramo, dobijemo neku određenost, postajemo definisani, da bi na kraju nasa smrt bila povratak u neodređenost iz koje smo nastali. Usled vrtložnog kretanja iz apejrona se izdvajaju suprotnosti (nepravednost) koje uzrokuju nastajanje pojedinačnih stvari koje su određene, i takve se naknadno vraćaju u neodređeno-apejron koji predstavlja pravednost. Po Anaksimandru svako određeno bivstvovanje pretstavlja ravnotežu i sukobljavanje suprotnosti. Dok ravnoteža suprotnosti traje i poredak i pravčinost traju, a kada se ona poremeti nastupa vreme nepravičnosti, vreme kazne i odmazde. Tvrdi da stvari propadaju zato sto su nepravične i da je propadanje kazna ili osveta. Smenjivanje pravde i nepravde predstavlja večan i neizbežan ciklus periodičnog stvaranja i uništavanja našeg, kao i svih drugih bezbrojnih svetova. Anaksimandar ostaje u okvirima animističkog doživljavanja prirode, doživljaja koji ima predstavu sveta kao organizma. Tvrdio je da se od Večnog odvojilo Toplo i Hladno i da se jedna užarena sfera raširila oko vazduha koji je obavijao Zemlju da bi se potom ta sfera raspala i razdvojila u pojedine krugove Sunce, Mesec i Zvezde. Na samom početku je postojao samo apejron iz kojeg se izdvojilo Toplo i Hladno i otišlo jedno prema spoljašnjem, a drugo prema centralnom delu Univerzuma, stvarajući tako Vlažno i Suvo. Anaksimandar elemente posmatra kao bogove koji su spremni da napadnu svoje protivnike: Toplo bi htelo da prevagne nad Hladnim, Suvo nad Vlažnim i obrnuto, ali ih nužna sila nadmašuje i nedozvoljava da se poremeti stalna proporcija. Suprotnosti su stalno u ratu, zbog svoje egzistencije. Uspostavlja se jedinstvo i stvari bivaju progutane u njemu. Prema njemu su Voda, Vazduh, Zemlja i Vatra ograničene suštine nad kojima vlada neki Super-elemenat, nevidljiv u prirodnom stanju.

Iz apejrona kao mase, koja obuhvata sva neba, pa i našu zemlju, izdvajanjem suprotnosti, ili razdvajanjem suprotnosti rađa se nas kosmos. Kosmos se ciklično rađa, raste , formira u sebi klicu sopstvene propasti, da bi nakraju propao, i ponovno se formirao organizam. On je nas kosmos zamišljao kao neku puninu sa neprozirnom tamom i maglustinom. Doživljavao ga je ne kao šupljinu, nego kao nešto ispunjeno raznim gasovima koji formiraju neprozirne oblike, koji tek tu i tamo daju mogućnost da kroz njih vidimo gornja neba i gornje svetove. Njegova vizija je bila da je kosmos ograničen sferom da bi sačuvao vazduh da ne pobegne, a graničenu sferu zamišljao je sa kružnim otvorima koji služe kao disajni otvori sveta i ujedno za gledanje ostalih nebeskih svetova. Govorio je da su zvezde zgusnuti vazduh i su slične obručima punim vatre, da se kroz izvesne otvore na tim obručima skuplja plamen; Sunce je najviše na nebu, ispod je Mesec, a ispod njih su zvezde stajačice i planete. Anaksimandar je tvrdio da je Sunce jednako Zemlji, a da je prsten pomoću koga ono diše i kojim je ono pokretano u krug, 27 puta veći od Zemlje. Zanimljivo je i njegova ideja o lebdenju Zemlje koja govori da nema razloga da ona pada, a ni da se uzdiže, niti da se kreče levo i desno, jer je podjednako udaljena od svega drugog. Najviši vatreni krug predstavlja apejron, obruč koji sadrži primarnu vatru i primarnu hladnoću. U mitologiji se vatreni krug naziva "blistavi eter". Anaksimandar je Zemlju zamišljao kao jedan ogroman cilindrični stub, nizak i širok koji visi u vazduhu i u centru Univerzuma. Nalazi se u perfektnom centru i ne može da padne. Sastavljena je od stena, a oko nje se okreću ogromni vatreni točkovi postavljeni kompresovanim vazduhom. Sa unutrašnje strane se nalaze otvori kroz koje se vidi sjaj užarenog omotača.

Anaksimandar je ostavio traga svojim učenjem i o poreklu živih bića. On kaže da se čovek rodio pokriven krljustima u nekoj vodenoj sredini, i pošto klimatski uslovi nisu bili povoljni da mu omoguće opstanak, taj grešnik je morao da ostane u inkubaciji za vreme celog detinstva u ustima nekih životinja, veoma sličnih ribama, posle čega je izašao oslobodivši se krljušti i uspeo da opstane. Po njemu su životinje nastale iz morskog mulja, postepeno su odbacivale svoj bodljikavi oklop i izlazile na kopno. On je prvi racionalni filozof i zbog toga ga danas još nazivaju antičkim Darvinom.

Anaksimandar bezbrojne svetove identifikovao kao bogove pošto je prema njima imao odnos obožavanja. Značaj Anaksemandrov je u tome sto je naslutio prisutnost nečeg vrhovnog -apejron, zbog čega je on u isto reme mistični i kosmološki filozof. On je umnogome uticao na Anaksimenovo I Heraklitovo učenje.

Literatura

• Dr.Branko Pavlović,Veljko Korać- Istorija filozofije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1994god
• Dr.Ivan Kolarić - Udžbenik za Učiteljski fakultet, Užice 1998.
• Mile Savić, Vladimir N. Cvetković, Nenad Cekić - Filozofija za srednju školu, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003 god
• Anaxsimander
• philosophypages

Pripremila : Jelena Grujić IV-5