GIMNAZIJA
AKTUELNO
Forum
SAJTOVI
ZANIMLJIVO
Kosmološki period
Antička Grčka
Početak grčke filozofije vezan je za kraj 7. veka stare ere. Tom početku prethodile su krupne promene načina života u staroj Grčkoj, promene koje su presudno uticale na duhovni život helenskog čoveka. Već tokom 8. veka, a naročito u 7. i 6. veku stare ere, staro patrijarhalno rodovsko društvo zapada u sve ozbiljniju krizu.
Način života helenskog čoveka bio je mitološki, dok je živeo u plemensko-rodovskim grupama. Svet bogova i polubogova, koji je nastanjivao prirodu ovoga čoveka, odgovarao je tadašnjem stepenu kulturnog i društvenog razvitka. Ali kolonizacija ih je dovela u dodir s istočnjačkim civilizacijama i , delujući zajedno s društveno-ekonomskim promenama u grčkim polisima, izazvala postepeno napuštanje mitološkog načina mišljenja. Mitološki svet bogova s Olimpa najlepše je prikazan u Homerovoj Ilijadi i Odiseji, gde bogovi ujedno oslikavaju i moć i sjaj plemenskih starešina. Ali već kod Homera primećujemo postepena oslobađanja od starih mitoloških predstava, bogovi su podvrgnuti kritici. Homerova slika sveta još uvek je čvrsto na tlu mitologije, ali ipak pokazuje i nejasne elemente racionalnog shvatanja prirode: Homer zna za Nebo i Zemlju i carstvo Hada, a spominje i stihije prirode - vodu, vatru, vazduh i zemlju. Ali Homer još ne postavlja pitanje o poreklu kosmosa: s tim se pitanjem suočava tek Hesiod, pesnik seoskog života iz Beotije, koji je u spevu Teogonija grčke mitove organizovao u celinu. Hesiod bogove ne posmatra kao večne, već kao postale, što predstavlja napredak. Iako usvaja Homerov mitološki svet, Hesiod mu daje prirodnu osnovu: postanak bogova (teogonija) tumači se istorijski i uzročno, dakle, na jedan racionalan, prirodan način. Hesiod zapravo pokušava da odgovori na pitanje šta je početak svega što postoji i šta se događa u kosmosu .
Prvi filozofi (nazvani Presokratovcima) prvenstveno su se bavili proučavanjem prirode. Zato se oni uglavnom nazivaju i fizičari (grčki : physis-priroda koja se razvija i menja, logos-nauka, reč ili govor ). Oni su pokušavali da utvrde prvobitne principe svih stvari na osnovu razumski zasnovanih dokaza.
U osnovi bavljenja proučavanjem prirode stajalo je čuđenje nad činjenicom postojanja, odnosno razumska radoznalost pred zagonetkama prirode i kosmosa, zbog toga se prva filozofija naziva i Filozofijom prirode. U toj filozofiji je došlo do izražaja i staro mitsko predanje o cikličnom toku svih zbivanja.
Početak i kraj svih živih bića padaju u Jedno, ono iz čega bića nastaju u to se posle svoje smrti i vraćaju ('Iz praha si nastao, u prah ćeš se i vratiti'). Taj početak, koji je ujedno i kraj svih smrtnih bića, sam po sebi niti nastaje, niti propada, on je, prema mišljenu prvih filozofa, večnopostojeća priroda.
Stari Grci su imali više tumačenja reči priroda:
- Izvor rastućih bića;
- Ono što pripada rastućem biću, odnosno ono iz čega njegovo rastenje počinje;
- To je ono što omogućuje da rast bude stapanje hrane sa onim što se razvija, a ne samo njegovo dodavanje i uvećavanje;
- Fizis je primarni materijal iz čega nešto nastaje;
- To je naročiti sklop koji čini da neko biće bude to što jeste i kad se taj sklop rastavi, onda to biće prestaje da postoji;
- Priroda stvari je isto što i suština stvari, odnosno, ono što je za samu stvar bitno.
Presokratska filozofija termin je kojim se označava grčka filozofska misao koja se razvijala u antičkoj filozofiji pre Sokrata, kao i ona koja se razvijala za vreme Sokrata, ali na osnovu mišljenja i zaključaka koji su bili izvedeni pre Sokratovog stupanja na istorijsku scenu. Sa presokratovcima počinje grčka i evropska filozofija u pravom smislu te reči: oni su odbacili ranije mitološke spekulacije i interpretacije stvarnosti i krenuli u potragu za racionalnim objašnjenjima. Mnogi od njih postavili su sebi sledeća pitanja:
- Odakle sve dolazi?
- Od čega sve nastaje?
- Kako objasniti mnoštvo koje se nalazi u prirodi?
- Može li se i kako priroda izraziti (objasniti)?
Drugi presokratovci su se usredsredili na definisanje problema i paradoksa koji su postali osnova kasnijih matematičkih, naučnih i filozofskih ispitivanja. Kosmologije koje su ponudili ovi rani grčki filozofi vremenom su, naravno, korigovane zaključcima do kojih je došla moderna nauka. Kasniji filozofi su odbacili mnoge odgovore koje su presokratovci ponudili, ali pitanja, koja su oni prvi postavili, nisu izgubila na važnosti.
Kako su se rani grčki filozofi javljali po sistemu teze i antiteze (na primer, Heraklit je posebno isticao nastajanje, a Parmenid bivstvovanje), klice kasnijih filozofskih razmišljanja i sistema mogu se naći već u presokratskoj filozofiji. Tako, u Parmenidovom učenju o Jednom, ako se ono poveže sa uzdizanjem uma na račun čulnog iskustva, jasno razlučujemo zametke Platonovog idealizma; u Anaksagorinom Umu prepoznajemo začetke kasnijeg filozofskog teizma; a Leukipov i Demokritov atomizam anticipira kasnije materijalističke i mehanicističke filozofske teorije.
Osnovni problemi kojima se bave filozofi Kosmološkog perioda:
ODNOS JEDNOG I MNOŠTVA
Evropska filozofija započinje pokušajem da se objasne promene koje se opažaju u prirodi pronalaženjem jedinstva, nakog temeljnog načela, nekakvog jedinstva koje se nalazi u osnovi raznolikosti. Tales je to zajedničko načelo pronašao u vodi, Anaksimen u vazduhu, Heraklit u vatri : oni biraju različita načela, ali sva trojica veruju da postoji jedno temeljno načelo prirode, jedan bitak.Upravo zbog toga što su iskoračili iz čulnog iskustva i upotrebili ono što bi se moglo nazvati metafizičkom intuicijom, oni su sebi obezbedili mesto u istoriji filozofije. Tales je - započinjući istoriju grčke filozofije - izneo stav da je voda pranačelo (arhe) svih stvari: da je on ostao na tome, mi bismo imali jednu naučnu hipotezu, pogrešnu, ali teško opovrgljivu. Međutim, on je otišao dalje od toga, jer je u tom stavu sadržana jedna metafizička ideja: sve jeste jedno. Ostali kosmolozi su se oslonili na um i mišljenje u nastojanju da njime obuhvate svet kao celinu kojom vlada opšte načelo, izdigli su se, ne samo iznad mitskih predstava, nego i iznad čulnog opažanja sveta i onoga što bi se moglo utvrditi čisto empirijskim putem. Oni su prvo nastojali da pronađu opšte načelo koje vlada svetom. Tada su, međutim, morali utvrditi kakav je odnos između sveta mnoštva i jednog opšteg načela.
Različiti filozofi su došli do različitih objašnjenja :
- Anaksimen je to nastojao objasniti zgušnjavanjem i razređivanjem
- Heraklit je činio slično, ali naglašavajući jedinstvo u razlici,
- Parmenid je - naglašavajući jedno i nepromenljivo biće - zapravo negirao mogućnost bilo kakve promene kao čistu obmanu čula
- Empedokle je postulirao četiri osnovna elementa koji sadejstvom Ljubavi i Mržnje grade svet,
- Anaksagora je u krajnjoj liniji začetnik atomističke teorije
UČENJE O PRIRODI
Platon i Aristotel su nastavili da rade na problemu odnosa između jednog i mnoštva, koji presokratski filozofi nisu rešili, pa se može reći kako obrada tog predmeta predstavlja specifično obeležje presokratske filozofije. Ta specifična odlika može se naći u tome što se rani grčki filozofi usredsređuju ne na čoveka, nego na fizikalni svet oko sebe, na prirodu, na kosmos: zbog toga se često i nazivaju fizičarima i kosmolozima. Oni, dakako, nisu mogli razlikovati fiziku od filozofije, pa su i "naučna" zapažanja čisto praktičnog karaktera spajali sa filozofskim spekulacijama, što se najlakše može uočiti upravo kod prvog od njih - Talesa.
Kako nisu činili jasnu razliku između duha i materije, te kako su u prirodi zapažali prvenstveno materijalnu promenu, na pitanje - "Od čega je svet u osnovi sastavljen?" - odgovaraju nekom vrstom materije. Bilo da je to Talesova voda, Anaksimandrov apejron, Anaksimenov vazduh, Heraklitova vatra ili Leukipovi i Demokritovi atomi. Zbog svega toga nije pogrešno ove prve filozofe nazvati fizičarima. Istovremeno, međutim, oni se mogu ispravno nazvati i kosmolozima, jer su ispitivali prirodu kosmosa, predmet naše spoznaje, dok su se samim čovekom bavili samo kao jednim delom tog kosmosa, kao "objektom".
PROBLEM SAZNANJA
Problem saznanja je postavljen već u presokratskoj filozofiji, koji će vekovima nastaviti da zaokuplja mislioce i koji će prerasti u posebnu filozofsku disciplinu, gnoseologiju. To je jedini aspekt rane grčke filozofije u kojem je čovek posmatran kao "subjekt", konkretno kao subjekt saznanja, a to je odnos između čulnog iskustva i uma. Tako je Parmenid, utvrdivši načelo Jednog i uvidevši da ne može objasniti nastajanje i nestajanje - koji su dati u čulnom iskustvu - rekao da se pomoću uma jedino može dopreti do onog stvarnog i večnog. Problem saznanja i odnosa između različitih načina ljudske spoznaje nije u ranoj grčkoj filozofiji razmatran kao poseban problem, već pre svega u kontekstu neke metafizičke postavke, ali je on začet već u tom ranom periodu, u doba presokratske filozofije.
Tradicionalni raspored glavnih presokratskih filozofa prema filozofskom pravcu ili školama kojima su pripadali :
- Miletska škola
- Tales (624-546. st. e.)
- Anaksimandar (610-546. st. e.)
- Anaksimen (585-525. st. e.)
- Pitagorejska škola
- Pitagora (582-496. st. e.)
- Filolaj (470-380. st. e.)
- Alkmeon iz Krotona
- Arhita (428-347. st. e.)
- Efeška škola
- Heraklit (535-475. st. e.)
- Elejska škola
- Ksenofan (570-470. st. e.)
- Parmenid (510-440. st. e.)
- Zenon iz Eleje (490-430. st. e.)
- Melis sa Samosa (rođen oko 470. st. e.)
- Pluralistička škola
- Empedokle (490-430. st. e.)
- Anaksagora (500-428. st. e.)
- Pitagorejci (sa Samosa i Krotona)
- Atomistička pluralistička škola
Literatura :
- Frederik Koplston : Istorija Filozofije, BIGZ, Beograd 1988.
- Žana Herm : Istorija filozofije (Filozofsko čuđenje), Svetovi, Novi Sad 1998.
- Mile Savić, Vladimir N. Cvetković, Nenad Cekić : Udžbenik iz filozofije za 4.razred, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004.
- Veljko Korać, Branko Pavlović : Istorija filozofije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1994.
- universum
- wikipedia
- philosophypages
Pripremila : Tijana Stojančević IV-5
