- Aster
- Bela rada
- Beli bosiljak
- Beli slez
- Divlja šargarepa
- Đurđevak
- Detelina
- Dremovac
- Gavez
- Gorocvet
- Hajducka trava
- Hoću Neću
- Ivanjsko cveće
- Kamilica
- Jagorčevina
- Kukurek
- Kukurjak
- Ladolez
- Livadski ječam
- Ljulj
- Ljutić
- Ljubičica
- Lucerka
- Mlečika
- Nana
- Narcis
- Neven
- Rusa
- Šipak
- Visibaba
- Žalfija
- Zvončić
- Pirevina
Visibaba
Galanthus nivalis
Taksonomija
- Carstvo: Plantae
- Razdeo: Angiosperms
- Klasa: Monocots
- Red: Asparagales
- Porodica: Amaryllidaceae
- Rod: Galantheae
- Porodica: Galanthus L.
Opšti opis
Visibaba pripada porodici sunovratki (Amaryllidaceae).
To je malena lukovičasta biljka, visoka svega petnaestak centimetara.
Njeni plavičastozeleni uski, dugi listići imaju po sredini izrazito naglašeni
uzdužni žleb. Oko dva centimetra duge spoljašnje latice uzdižu se i odvajaju
od unutrašnjih, kraćih latica prošaranih zelenim ili žutim mrljama.
Zvonast venčić stvara šest latica raspoređenih u dva kruga. Cvetovi su pognuti.
Lukovice visibaba nemaju čvrste ljuske na površini, kao ostalo lukovičasto cveće.
Miris visibaba je veoma slab.
Ime biljke
Galanthus, na grčkom Gala, sto bi značilo mleko, a Anthos znači cvet, dakle ukazuju na mlečnobelu boju cvetova, kao i Nivalis, sto znači sneg, ukazuju na snežnobelu boju cvetova.
Poreklo i rasprostranjenost
Visibaba raste u listopadnim, mešanim ili zimzelenim, poplavnim nizijskim šumama na svežim, hranljivim, blago do umereno kiselim tlima i livadama. Može se naći na područiju Srednje Evrope, od Pirineja do Karpata preko Kavkaza, sve do Male Azije.
Uzgoj
Lukovice visibabe se sade od avgusta pa do polovine septembra.
Galanthusu nivalisu najviše odgovara polumračno mesto, pa je najbolje
osigurati mu slabiju senku retkog grmlja i drveća. Lukovice treba zasaditi na dubinu od
5 do 10 cm. Najbolje ih je zasaditi u grupama od po 15 do 20 lukovica, jer će bez obzira na
to o kojoj se vrsti radi, tako lepše izgledati. Treba voditi računa da se ipak
ostavi dovoljno mesta između lukovica, jer će svaka od njih da stvori jos brojne
postrane lukovice, pa će za nekoliko godina pokriti čitavu površinu. Nakon
cvetanja visibabe stvaraju plodove od po nekoliko semenki, koje treba ostaviti na biljci, jer one
sadrže specifična ulja koja privlače mrave, koji ih raznose, i na ovaj način
se biljka razmnožava.
Savet
Da bi što bolje uspele, u jesen pokriti mesta gde rastu slojem rastresitog treseta, a u proleće kompleksom minerala.
Zanimljivosti
Visibaba je cvet koji se smatra vesnikom proleća, pa je veoma čest
prizor cveta visibabe u snegu, jer cveta od januara do aprila.
Ima lekovito, ali i otrovno dejstvo.
Postoje više od 20 vrsta, hibrida koji se razlikuju po veličini,
obliku i izgledu, odnosno šari na cvetu, periodu cvetanja.
Literatura
Grupa autora, "Moje sobno bilje - bele lepotice", Trend, Leskovac
Linkovi
Slike
Pripremila: Sofija Sadžakov, IV-6
