- Aster
- Bela rada
- Beli bosiljak
- Beli slez
- Divlja šargarepa
- Đurđevak
- Detelina
- Dremovac
- Gavez
- Gorocvet
- Hajducka trava
- Hoću Neću
- Ivanjsko cveće
- Kamilica
- Jagorčevina
- Kukurek
- Kukurjak
- Ladolez
- Livadski ječam
- Ljulj
- Ljutić
- Ljubičica
- Lucerka
- Mlečika
- Nana
- Narcis
- Neven
- Rusa
- Šipak
- Visibaba
- Žalfija
- Zvončić
- Pirevina
Pirevina
Agropyrum repens
Taksonomija
- Carstvo: Plantae
- Razdeo: Magnoliophyta
- Klasa: Liliopsida
- Red: Poales
- Rod: Elymus
- Porodica: Poaceae
Drugi nazivi
Pirovina, pir, pirika, pirnika, pirak, rubetka, pasja pšenica, zubača.
Opšti opis biljke:
Pirevina je zeljasta biljka iz velike porodice trava. Srodnik je pšenice, međutim njen koren se teško iskorenjuje, pa je neki zbog toga svrstavaju i u korovske biljke. Stabljike ove biljke relativno su visoke i dostižu visinu do 150 cm. Stabljike polaze sa tankih, člankovitih horizontalno postavljenih rizoma, koji su veoma otporni na sušu, ali i na smrzavanje. Cvetovi su udruženi u guste klasove. Biljka se vrlo lako i brzo razmnožava putem rizoma, te na taj način ona relativno brzo zakorovljuje polja. Pirevina cveta tokom celog leta. Listovi biljke su najčešće pljosnati, tanki, uski, dugački, pod prstima grubi.
Lekovito dejstvo:
Pirevina je biljka koja je manje više poznata svima. Svi su je u životu videli barem jedanput, ali nisu znali da joj je to pravo ime, a još manje su znali koliki je njen značaj kao lekovite biljke. Lekoviti deo biljke je rizom koji je veoma dugačak, vitak i savitljiv, kao slama. Rizom ima sladunjav ukus. Iskopava se u jesen ili rano proleće pre nego što se razviju mlade biljke. Pirevina se koristi za lečenje kardiovaskularnih bolesti, upale bešike, mokraćnih kanala, kao i za izbacivanje kamena iz bubrega. Njena lekovitost dolazi do izražaja i pomaže lečenje dijabetesa, kožnih oboljenja, menstraulnih problema, artritisa, reume. Pirevina je takođe biljka koja je dobra i u lečenju bolesti jetre, često se koristi za čišćenje krvnih sudova, za bolesti žuči, kod tuberkuloze, za jačanje nervnog sistema, itd. Što se tiče načina upotrebe kod pirevine se koristi isceđeni sok iz svežeg korena, čaj ili kao oblog. U litru vode stavi se tri kašike korena pirevine, poklopi se i polako kuva dok se pola ne ukuva. Nakon toga dobijamo čaj koji ukoliko se uzima tri puta dnevno oslobađa krv svake nečistoće. Čaj od pirevine leči još i slabo mokrenje i nemoć mokrenja, groznice i razna zapaljenja. Za lek se upotrebljava koren, stablo i lišće. Svi ovi delovi mogu se lako ostaviti i da prezime. U korenu se nalazi najveći deo lekovitosti jer je koren na nekim mestima dugačak po metar i više.
Sastav:
Pirevina je vrlo mirisna, osobito list, jer u njemu ima najviše etarskog (isparljivog) ulja, od čega, uglavnom, i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. Pirevina još sadrži ugljovodonike, belančevinaste materije, sluzi, saponine, trigliceride, karotin, askorbinsku kiselinu, soli jabučne kiseline, mineralne soli, ali i još mnogo toga zbog čega je dejstvo ove biljke višestruko, raznovrsno, pa joj je i primena tako široka.
Literatura:
- "Ljekovito bilje i jetra"-Enes Hasanagić
- "Pelagićev narodni učitelj"-Vasa Pelagić
Linkovi:
Slike
Pripremio: Dario Kanjo IV-4
