Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Divlja ljubičica
Viola odorata

Taksonomija

CARSTVO Plantae
KOLENO Magnoliophyta
KLASA Magnoliopsida
RED Malpighiales
ROD Viola
PORODICA Violaceae

Poreklo

Mirišljavi cvetići ljubičice, koji ovih dana cvetaju u mnogim baštama, jedni su od vesnika proleća. Ljubičica je poreklom iz Evrope, ali se odavno raširila i u druge krajeve sveta. Zahvaljujući lepoti, mirisu i lekovitim moćima, bila je popularna još u antičkoj Grčkoj. Predstavljala je simbol drevne Atine, plodnosti i ljubavi, a starorimski lekari su predlagali da se oko glave nosi venac od ljubičica, kako bi se sprečile glavobolja i vrtoglavica.

Opis

Ljubičica je trajna prolećna biljka s odebljalim i kratkim podankom iz kojega teraju nadzemne puzave vreže. Osim vrežama, biljka se razmnožava i semenom. Listovi srcastog oblika imaju peteljku. Tamnoljubičasti mirisni cvetovi stoje pojedinačno na prilično dugačkim stabljikama. Zreli semeni tobolac otvara se sa tri zaklopca iz kojih ispada malo i tamno seme.

Stanište

Raste na čistinama, između grmlja, po senovitim mestima uz rubove šuma. Uzgaja se samo u vrtovima gde se veoma brzo rasprostranjuje.

Lekovito dejstvo

Za lek se skupljaju listovi, cvetovi i koren. Svi delovi biljke suše se u hladu na prozračnom mestu. Lekovito delovanje: ljubičica se koristi u lečenju astme, tuberkuloze, glavobolje, nadimanja, zapaljenja grla, raznovrsnih osipa, ospica, šarlaha, plućnog katara. Zbog umirujućeg delovanja, ljubičica se uspešno koristi i u lečenju histerije, hipohondrije, nervoznog lupanja srca povezanog s osećajem straha i teškim disanjem, kod nesanice, glavobolje.

Razmnožavanje

Osim deobom korena, cvet se razmnožava i sam, rasejavanjem semena: kada cvet sazri, otvara se "torbica" iz koje ispada sitno seme. Da bi ljubičica proizvela seme, čak i onda kada cvetovi stradaju od mrazeva, priroda joj je "obezbedila" i zlatnu rezervu - krajem sezone na biljci se pojavljuju cvetovi koji nikada neće procvetati. Ti cvetovi rastu na stabljikama nižim nego što su kod običnih cvetova, ponekad su skriveni i pod zemljom, a njihova uloga je proizvodnja semenki. Po završetku sezone cvetanja, listovi ljubičice nabujaju kako bi omogućili da zemljište na kome rastu ostane skriveno od sunčevih zraka i dovoljno vlažno da bi se iz semena razvile mlade biljke.

Literatura:

Mala enciklopedia biljaka

Linkovi:

Slike:

Pripremila: Sekulić Isidora, IV-6