- Aster
- Bela rada
- Beli bosiljak
- Beli slez
- Divlja šargarepa
- Đurđevak
- Detelina
- Dremovac
- Gavez
- Gorocvet
- Hajducka trava
- Hoću Neću
- Ivanjsko cveće
- Kamilica
- Jagorčevina
- Kukurek
- Kukurjak
- Ladolez
- Livadski ječam
- Ljulj
- Ljutić
- Ljubičica
- Lucerka
- Mlečika
- Nana
- Narcis
- Neven
- Rusa
- Šipak
- Visibaba
- Žalfija
- Zvončić
- Pirevina
Šipak
Rosa canina
Taksonomija
- Carstvo: Plantae
- Razdeo: Magnoliophyta
- Klasa: Magnoliopsida
- Red: Myrtales
- Rod: Punica
- Porodica: Lythraceae
Opšti opis biljke:
Šipurika ili šipak trajan je grm visine 2 do 3 metra.
U prvoj godini pojavljuju se uspravni izboji što se, u sledećim
godinama, razgranjuju u mnogobrojne povinute i viseće grane. Čitav grm obrastao je oštrim i prema dole svinutim bodljikama.
Listovi su neparno perasti, a listići jajastog oblika i oštro nazubljeni. Cvetovi su bele do belo-ružicaste boje. Plodovi su
jajastog oblika, svetlo crvene boje, a sadrže veliki broj tvrdih semenki. Cvetovi su ugodnog mirisa, a plodovi kiselkasto-slatkog ukusa
što steže. Semenke su bez mirisa, ali zato čaj ima veoma ugodan miris.
Lekovito dejstvo:
Lekovito delovanje: šipurika je lekovita biljka koja, uz crni ribiz, ima najviše C vitamina. Posebno je važno što kuvanjem šipurika ne gubi taj vitamin. Čaj se preporučuje majkama za vreme dojenja. Proizvodi od šipurike otklanjaju tzv. proletnji umor, malaksalost, bledolikost i nevoljkost kao i sve ostale tegobe povezane s pomanjkanjem vitamina C. Šipurika povoljno deluje na probavni trakt i na izlučivanje mokraće bez ikakvih nadražaja bubrega. Čaj od šipurike preporučuje se za sprečavanje kamenca u bubrezima i mokraćnim kanalima. Isto tako, deluje na čišćenje krvi, a koristi se kod upalnih procesa bubrega, bubrežne nakapnice i mehura. Cvetne latice šipurike upotrebljavaju se za pripremanje čaja kod krvarenja iz želuca, creva, plua i hemoroida kao i protiv proliva i želudčanih grčeva. Pomešana s drugim biljkama koristi se u lečenju mnogih drugih bolesti.
Uzgajanje i Razmnožavanje:
Divlja ruža može se uzgajati iz reznica i iz semena.
Reznice verodostojnije prenose osobine matične biljke u odnosu
na seme. I razmnožavanje pomoću semena daje relativno dobre rezultate. Nakon prvih mrazeva treba ubrati potrebnu količinu plodova te im
izvaditi semenke. Semenke treba pomešati s peskom i ostaviti u sandučićima ili kutijama da stoje spolja u zimskim mesecima. U proleće
ih treba posejati na željeno mesto. U trećoj godini rasta divlja ruža već daje plodove koji osim lekovitosti
i lepo izgledaju.
Upotreba:
Osim lekovitih svojstava divlja ruža ima i lep izgled, pa se može uzgajati i na okućnici kao ukrasni grm. Tokom cvetanja grm divlje ruže okiti se brojnim lepim cvetovima intenzivnog prijatnog mirisa. Divlja ruža dugo zadržava lišće i plodove uprkos delovanju mrazeva, pa je zimsko vreme preporučljivo za branje plodova.
Stanovnište:
Šipurika je veoma rasprostranjena po celoj Evropi. U našim je krajevima ima u priličnirn količinama, a raste po živicama, uz rubove šuma, u šikarama i drugde.
Sorte i vrste:
Osim ploda šipka , jednako upotrebljivi i vitaminima bogati plodovi nalaze se i u ostalim vrstama trnovitih divljih ruža:
- živčina ruža (Rosa dumetorum)
- poljska ruža (Rosa arvensis)
- trnovita ruža (Rosa spinosissima)
- zimzelena ruža (Rosa sempervirens)
- rđasta ruža (Rosa rubiginosa)
- planinska ruža (Rosa pendulina)
Literatura:
- "Svet prirode"-Gerald Durel
- "Britanika"-prof.dr. Radivoje Mikić, Gojko Tešić, magistar Vasa Pavković i magistar Mileta Aćimović Ivkov
Linkovi:
Slike
Pripremio: Milutin Čičovački IV-6
