Neven je jednogodišnja biljka. Stablo nevena je uspravno, granato i izbrazdano, visine do 60 cm. Oblik listova se razlikuje u zavisnosti od njihovog položaja: gornji su duguljasti ili kopljasti, srednji su obrnuto jajasti i obuhvataju stablo, a donji su sa krilatom drškom. Cvetovi su sakupljeni u glavičaste, narandžastožute, krupne cvasti. Periferiju cvasti grade jezičasti cvetovi naslagani u 2-3 reda, a sredinu cevasti cvetovi. Omotač cvasti grade uzani, zeleni, lepljivi i dlakama pokriveni listići. Cvet je karakterističnog mirisa, a cela biljka oporog ukusa i lepljiva. U cvetu nevena ima etarskog ulja, saponina, gorkih i drugih sastojaka. Narandžasta boja potiče od karotena i drugih pigmenata. Cveta od juna do novembra.
Kao lekovita sirovina koristi se cvet, ređe vrhovi biljke sa cvetovima. Bere se leti, kad je u punom cvetu. Treba brati jarkonarandžaste, guste cvetove, a ne blede i tanke. Suše se brzo na promaji da bi sačuvali lepu prirodnu boju. Najveću vrednost imaju latice. Cvet nevena se upotrebljavao još u davnim vremenima za lečenje oštećene slezine, obolele jetre, materice, bešike, groznice, histerije i drugih bolesti. Neven sadrži mnoge korisne materije i ima širok spektar delovanja. Deluje antiseptički i antibakterijski, zaustavlja krvarenje, pojačava znojenje, stimuliše imunitet, deluje protiv grčeva i upala, pomaže zarastanje rana. Tradicionalno se koristi u terapiji čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, za regulisanje menstruacije, lečenje hemoroida, proširenih vena, analnih ekcema i upalnih procesa na koži. Ispiranje čajem od nevena može pomoći u lečenju vaginalnih infekcija. U narodnoj medicini neven se upotrebljava i za lečenje konjuktivitisa, opekotina i promrzlina, nazeba, osipa, rana, i uboda insekata. Ekstrakt nevena pokazuje citostatičku i antitumorsku aktivnost, što donekle opravdava upotrebu biljke za te svrhe. Najnovija istraživanja pokazuju da bi se mogao koristiti i u borbi protiv side. Najviše se upotrebljava spolja, kao mast, ulje i topli oblog, a služi i za unutrašnju upotrebu u obliku čaja ili tinktura. Cvetovi nevena imaju moć i da rasteruju insekte i biljne štetočine, zbog čega se često i sade u baštama.
Narodni nazivi: žutelj, zimorod, ognjac, prstenčac
Poreklo mu je nepoznato, a gaji se dosta u baštama i vinogradima. Divlje raste oko naselja i na livadama.
Rasprostranjen je po čitavoj Evropi.
Iako je jednogodišnja biljka, neven se sam pobrinuo za svoju dugovečnost. Kada procvetaju, njegovi cvetovi se sami rasejavaju u prirodnom staništu. Razmnožava se semenom koje se seje u jesen ili proleće u bašte i vinograde.
Iza njega je bogata istorija još od antičkih vremena, a u zapadnoevropskoj biljnoj medicini predstavlja jednu od najpoznatijih biljaka. U terapijskom smislu koristili su ga još stari Egipćani, odakle je prenet u Evropu. Za neven je inače karakteristično da nikad ne vene, zbog čega je biljka i dobila ime. Cveta od proleća do jeseni, a u primorju cele godine. Rimljani su verovali da cveta svakog meseca, pa su mu i dali ime Calendula. Ova latinska reč označava prvi dan u mesecu.
Pripremio: Lazar Golubović IV-5