- Aster
- Bela rada
- Beli bosiljak
- Beli slez
- Divlja šargarepa
- Đurđevak
- Detelina
- Dremovac
- Gavez
- Gorocvet
- Hajducka trava
- Hoću Neću
- Ivanjsko cveće
- Kamilica
- Jagorčevina
- Kukurek
- Kukurjak
- Ladolez
- Livadski ječam
- Ljulj
- Ljutić
- Ljubičica
- Lucerka
- Mlečika
- Nana
- Narcis
- Neven
- Rusa
- Šipak
- Visibaba
- Žalfija
- Zvončić
- Pirevina
Jagorčevina
Primula vulgaris
Taksonomija
- Carstvo: Plantae
- Razdeo: Magnoliophyta
- Klasa: Mangnoliopsida
- Red: Ericales
- Porodica: Primulaceae
- Rod: Primula
Opšti opis
Jagorčevina je jedna od najlepših višegodišnjih biljaka i predstavlja pravo osveženje u tmurnim zimskim danima.Cveta tokom cele zime i proleća, a cvet se odlikuje raznolikošću boja i oblika. Jagorčevina je jedan od prvih vesnika proleća. Počinje da cveta početkom aprila, a bere se sve do kraja maja. Latinsko ime jagorčevine je Primula (primus-prvi) koje je dobila zbog ranog cvetanja. Višegodišnja biljka sa kratkim korenom, 5 do 15cm visine. Listovi na naličju dlakavi, na licu goli, u pupoljku naborani. Kasnije obrnuto jajasto izduženi, ili izduženi, na vrhovima zaokruženi, za vreme cvetanja 3 do 6cm dugački, kasnije se uvećavaju, nepravilno nazubljeni. Cvetova veći broj (do 25) u lisnoj rozeti, žuti, retko beli, osaušeni često zelenkasti. Čaura ovalna, seme mrko, bradavičavo.Donja strana listova,rubovi lista,cvetne peteljke i bridovi casice sa dugackim strsecim dlacicama.Listovi naborani,rubovima prema nadrag svrnuti ,u doba cvetanja 3-6 cm dzgacki,kasnije dostizu vece dimenzije.Cvetovi dvopolni ,akinomorfni na tankim drskama,izbijaju iz sredine lisne rozete.Casica valjkasta ,12-15 mm dugacka,sastoji se od 5 medjusobno sraslih lapova,bridasta :bridovi zeleni ,u gornjem delu Žuckasti.Krunica sulaticna,sastoji se od 5 latica. Osim tipicne svetloŽute boje krunice,postoje oblici sa razlicito kolorisanim laticama od potpuno bele do purpurne,crvene i ljubicaste boje.Cahure okruglaste za oko 1/3 krace,za vreme yrenja podlegle.Semenke oko 2.5 mm duge,smede,naranđaste.Tipicna mirmekohorna i endoohorna biljka. Cvetovi su slatkasti, imaju specifičan miris, dok koren, kada se osuši, po mirisu podseća na anis.
Rasprostranjenost
Raste u svetlim listopadnim Šumama i Šikarama,rubovima Šuma,Šumskim cistinama,voćnjacima i drugim slicnim staniŠtima na sveŽim,rastresetim, hranljivim,neutralnim do umereno-kiselim humoznim,peskovitim ili kamenim zemljistima od nizina pa do subalpinskog vegetacijonog pojasa. Postoje jagorčevine koje se gaje samo u zatvorenom prostoru one su nežnije, zatim imamo vrste koje se gaje u bašti pored jezerca i na kraju minijaturne tipove za kamenjare i gredice.Jagorčrvinu možete gajiti na balkonu tako što je posadite u veću posudu sa drugim cvećem koje je otporno na mraz kao što je ljubičica ili dan i noć. Jagorčevina se može gajiti i u vrtu.Takođe ovu biljku možete gajiti i u kući.Rasprostarnjena je u zapadnoj ,srednjoj i juŽnoj Evropi, na Krimu u M. Aziji ,Siriji i Armeniji,severnoj Africi.
Sakupljanje
Sakupljaju se kako cvetovi, tako i korenje. Korenje se sakuplja pre nego što biljka sasvim uvene, u periodu april-oktobar,ili u kasnu jesen, septembar-oktobar, dok se cvetovi beru u aprilu-maju.Koren se opere i što pre suši, bilo na suncu, bilo u dobro provetrenim prostorijama. Cvetovi se sakupljaju kada su potpuno oformljeni, u aprilu-maju, sa ili bez čašice. Treba ih pažljivo odlagati u korpe i sušiti raspoređene u tankom sloju na hartiji, u tamnim i provetrenim prostorijama. Cvetovi treba da budu dobro osušeni, jer će se u protivnom uplesnjaviti. Posle sušenja se čuvaju u vrećama, daleko od svetlosti i vlage.
Dejstvo
Listovi nemaju izrazit ukus, ali ima dosta karotina i vitamina C. Jedu se kao salata, začinjeni sirćetom ili limunom, sami ili izmešani sa drugim prispelim biljem. U celoj biljci, narucito u podzemnim delovima , ima aktivnih jedinjenja zbog kojih se jagorčevina smatra lekovitom, ali zbog kojih takođe ne treba preterivati u jelu. Od korena se spravljaju sirupi za iskašljavanje koje viđamo u apotekama . Cvetovi deluju umirujuće, jačaju srce i nerve , pomažu izlučivanje štetnih i otrovnih materija iz organizma i ulaze u sastav čajnih mešavina protiv nesanice.
Korišćenje
U tradicionalnoj medicini koren jagorčevine koristi se kao prirodan ekspektorant, to jest sirup koji ubrzava izbacivanje sekreta i služi za grlo i pluća.U narodnoj medicini pak čajevi od jagorčevine se, osim za ublažavanje simptoma prehlade, koriste i za lečenje bubrežnih i mokraćno-urinarnih tegoba, migrene, nesanice, ubrzanog rada srca i razdražljivosti.
Literatura
- Mala enciklopedia biljaka
- Mala enciklopedia flora i fauna
- Livadske biljke - Ljubomir Mišić i Radomir Lakušić
