Taksonomija
Kamilica je jednogodišnja biljka sa razgranatom stabljikom visine od 20 do 50 cm. Listovi su dvostruko prstasto rascepljeni sa uskim končastim listićima. Cvetna stabljika je i na vrhu šuplja. Cvet ima bele latice, u sredini je jako žute boje, a iznutra šupalj. Ima veoma ugodan miris.
Kod nas se plantažno gaji zbog potreba domaćeg, ali i stranog tržišta. U prirodi raste u blizini naselja, na napuštenim zemljištima, livadama, i uz puteve. Karakteristično je da podnosi zaslanjena zemljišta, pa se ta karakteristika može iskoristiti u setvi na slatinama koje u Vojvodini zauzimaju velike površine.
Ime kamilice nastalo je od grčkih reči chamai (što znači na zemlji) i melon (jabuka), dakle bukvalni prevod reči kamilica bio bi "jabuka na zemlji". Kamilica (lat. Matricaria chamomilla) je u narodu još poznata i kao ramenak, titrica, prstenak, popadija, bolivac, milica-trava, milanka, gamilica, kamil-tej, kokošnjak, carev cvet i gorčak.
Kamilica deluje antiseptično, sprečava upalne procese. Kao blago antiseptično sredstvo kamilica se koristi za ispiranje čak i očiju, a blag čaj daje se novorođenčadi kao zamena za majčino mleko. Bisabolol je aktivna komponenta iz kamilice, koja ispoljava protivupalno dejstvo, i često je naznačen u sastavu kozmetičkih proizvoda. Etarsko ulje kamilice deluje spazmolitički, kao blago sredstvo za opuštanje glatkih mišića, pospešuje probavu. Istraživanja pokazuju da kamilica deluje antibakterijski, antifungalno i antiviralno, pa se upotrebljava spolja za kupke i inhalaciju. Kamilica sprečava razvoj čira na želucu i omogućava njegovo zalečenje. Korisna je kod svih oboljenja želuca i creva: grčeva u želucu, upale debelog creva, proliva, crevnog katara, katara želuca, nadutosti želuca, kod viška želučane kiseline. Korisna je u lečenju bubrega, jetre i žuči. Pomaže i kod nervnih poremećaja, neuralgija, razdražljivosti, nervne preosetljivosti, za umirenje, protiv nesanice, premorenosti.
Kod nas se plantažno gaji zbog potreba domaćeg, ali i stranog tržišta. U prirodi raste u blizini naselja, na napuštenim zemljištima, livadama, i uz puteve. Karakteristično je da podnosi zaslanjena zemljišta, pa se ta karakteristika može iskoristiti u setvi na slatinama koje u Vojvodini zauzimaju velike površine.
Kamilica deluje antiseptično, sprečava upalne procese. Kao blago antiseptično sredstvo kamilica se koristi za ispiranje čak i očiju, a blag čaj daje se novorođenčadi kao zamena za majčino mleko. Bisabolol je aktivna komponenta iz kamilice, koja ispoljava protivupalno dejstvo, i često je naznačen u sastavu kozmetičkih proizvoda. Etarsko ulje kamilice deluje spazmolitički, kao blago sredstvo za opuštanje glatkih mišića, pospešuje probavu. Istraživanja pokazuju da kamilica deluje antibakterijski, antifungalno i antiviralno, pa se upotrebljava spolja za kupke i inhalaciju. Kamilica sprečava razvoj čira na želucu i omogućava njegovo zalečenje. Korisna je kod svih oboljenja želuca i creva: grčeva u želucu, upale debelog creva, proliva, crevnog katara, katara želuca, nadutosti želuca, kod viška želučane kiseline. Korisna je u lečenju bubrega, jetre i žuči. Pomaže i kod nervnih poremećaja, neuralgija, razdražljivosti, nervne preosetljivosti, za umirenje, protiv nesanice, premorenosti.
Cveta tokom leta a skupljaju se samo cvetne glavice, bez peteljke. Najbolje ih je sušiti na čaršavu u zasenjenom, ali toplom mestu, npr. tavanu. Čaj od kamiličinog cveta jedan je od najpoznatijih i najomiljenijih lekova. Ublažuje bolove i grčeve, reguliše stolicu te leči želudac. Dobro je sredstvo za ispiranje grla i usta. Koristi kod glavobolje i bolova u leđima. Još uspešnije može se uzimati u vidu praška, pola kašičice s šećerom ispije se s vodom poput aspirina. Za odrasle se priprema jak čaj od kamilice. Dve kašike cveta prelije se s 2-3 decilitra ključale vode a zatim se ostavi jedan sat poklopljeno. Nakon toga se pritiskivanjem procedi, po ukusu zasladi i dok je još topao popije. Tako pripremljen umiruje bolove u telu i smiruje živce. Čaj od kamilice ne sme se kuvati, jer sadrži eterično ulje koje kuvanjem ispari.
Literatura
Linkovi
Slike
Pripremila: Jelena Štakić IV-6