đurđica, šmarnica, đurđevac
Đurđevak je zeljasta višegodišnja biljka koja formira velike kolonije širenjem korena. Ima zvonaste bele mirisne cvetove, viseće i raspoređene u grozdovima. Svaki se sastoji iz šest latica snežnobele boje (ponekad i roze), prijatnog mirisa. Tamnozeleni kopljasti listovi, obično po dva-tri, obavijaju cvetnu dršku sve do jeseni. Đurđevak ima debeo koren, člankovit, beličast i horizontalan. Plod je mali, narandžasto-crvene bobice 5-7mm, koji sadrži nekoliko velikih od beličaste do braonkaste boje semena a koje kad je suvo izgleda kao providna perla 1-3mm.
Ova biljka je poreklom iz šuma širom umerene klime severne hemisfere Azije, Evrope i istočnog SAD-a.
Raste u senovitim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuće.
Izuzetno je dobar pokrivač tla i može se koristiti za sadnju na senovitim mestima i na umereno plodnim zemljištima. Pogodna je za ivičnjake, kamenjare, a uspeva i ispod drveća, gde zbog jake senke čak ni trava ne raste. Na mnogim mestima je proređen zbog prevelikog iskorišćavanja. Ipak, zahvaljujući brzom vegetativnom razmnožavanju retko dolazi do istrebljenja.
Koristi se u službenoj medicini za lečenje srčanih bolesti, reguliše rad srca, jača ga, ublažava grčeve i deluje povoljno na krvne žile. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Danas farmaceutska industrija proizvodi velik broj preparata. Dejstvo se pokazuje u pojačanom izlučivanju mokraće, naročito kod srčanih bolesnika nervoznog stanja. Biljku treba brzo sušiti i spremiti u dobro zatvorene limenke, jer vazduh i vlaga joj štete. Suši se na papiru ili tkanini u hladu uz češće mešanje. Sveža biljka je lekovitija i postojanija i jače deluje.
Đurđevak je otrovan! Znaci trovanja su jak proliv, povraćanje, opšta slabost, i iznemoglost. Protiv otrov - kod trovanja đurđevkom kuvati hrastovu koru u mleku! Posle branja ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. Trudnice i deca neka je ne beru!
Pripremila: Jelena Lekić, IV-2