Kukurjak (Eranthis hyemalis), je vrsta cvetajuće biljke iz porodice Ranunculaceae (ljutića) specifična za šumska područja Evrope. To je višegodišnja zeljasta biljka koja raste od 5-8 cm (maksimalno 10cm). Stabljike su uspravne, šuplje, gole, zelene do crvenosmeđe. Prizemni listovi su na dugačkoj peteljci, okruglastosrcoliki, prstasto deljeni na 5-7 segmenata, koji su većinom dublje ili pliće razrezani, i razvijaju se posle cvetanja. Cvetni omotač je sastavljen od 6(retko 5-8), 10-20mm dugih listića. Plodnice su gole i svaka od njih sadrži više semenih zametaka. Semenke su smeđe, oko 2,5mm dugačke. Naseljava svetle listopadne šume, rubove šuma i šikare hrastovo-grabovog pojasa, a nalazi se i u voćnjacima, vinogradima i njivama. Kukurjak se pojavljuje krajem zime i početkom proleća i smatra se da je to jedan od cvetova koji se najranije pojavljuje. Bukvalan prevod sa latinskog znači "zimsko-cvetanje".
Životni ciklus ove biljke počinje na šumskom tlu, razvija se i cveta do maksimuma tokom februara i marta zahvaljujući sunčevoj svetlosti koja dopire kroz krošnje drveća, zatim umire i vraća ce u podzeman deo, tj svoju krtolu. Razmnožava se semenom i rizomima.
Kao pripadnik porodice Ranunculaceae ova biljka je otrovna ali, gutanjem velikih količina čoveku bi samo izazvala bolove u stomaku tako da nije na listi smrtonosnih biljaka. Neki izvori tvrde da je ova biljka ekstremno otrovna i da su je neka plemena koristila za pravljenje otrovnih strela ali još uvek nema prijavljenih slučajeva gde se čovek, ili neko drugo biće, otrovalo kukurjakom.
Autohtona je u zemljama južne Evrope: od jugoistočne Francuske do Bugarske a u mnogim krajevima centralne i zapadne Evrope, kao i u Severnoj Americi se zbog ranog cvetanja i izuzetnih estetskih svojstava već odavno uzgaja u parkovima i vrtovima. Kukurjak je prirodna retkost i spada u kategoriju krajnje ugroženih vrsta u Srbiji. Jedino stanište ove biljke u našoj zemlji je u specijalnom rezervatu "Bagremara" nadomak Bačke Palanke.
Raste na zemljištu bogatom humusom, umereno plodnom koje se ne suši. Prilagođava se većini zemljišta ali najviše mu odgovara alkalno zemljište. Odgovara mu da je direktno izložen suncu ili da je u polu senci. Ako se uzgaja veštački, poželjno je posejati seme u rano proleće, u hladnom prostoru ili odvajiti krtole u kasno proleće posle cvetanja ali pre opadanja lišća. Suva krtola se ne može razviti. Seje se na dubini od 5 centimetara sa razmacima od po 5 centrimetara između svakog. Savetuje se gajenje u oblastima vikendica ili u neformalnim vrtovima, u ružičnjacima i pored žbunova, pored putića, u kamenjarima ili u senci listopadnih drveća. Orezivanje je nepotrebno i generalno ga ne napadaju štetočine. Najbolje ga je ne dirati posle sejanja.
Pripremila: Milica Lalić; IV-2