Dunav
Dunav je, nakon Volge, druga najduža i druga vodom najbogatija reka u Evropi, te najduža reka u Evropskoj uniji. Izvire u Švarcvaldu na jugozapadu Nemačke. Dalje teče prema istoku, kroz nekoliko glavnih gradova u srednjoj i istocnoj Evropi (Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd), te nakon 2850 km, na obali Crnog mora, pravi deltu u Rumuniji i Ukrajini. Kroz istoriju, a i danas, uvek je bio važan međunarodni plovni put. Reka danas teče kroz ili čini granicu deset država, a to su redom od izvora prema ušću: Nemačka (7,5%), Austrija (10,3%), Slovačka (5,8%), Mađarska (11,7%), Hrvatska (4,5%), Srbija (10,3%), Bugarska (5,2%), Rumunija (28,9%), Moldova (1,7%) i Ukrajina (3,8%). U rečni sustav Dunava spadaju i devet drugih država: Italija (0,15%), Poljska (0,09%), Švajcarska (0,32%), Češka (2,6%), Slovenija (2,2%), Bosna i Hercegovina (4,8%), Crna Gora, Makedonija i Albanija (0,03%).
Dunav u Gornjem Podunavlju
Dunav kroz Gornje Podunavlje teče od 1367 km do 1433 km svog toka. Predstavlja veliko poplavno područje na krajnjem severozapadu Vojvodine,
koje predstavlja jednu od najočuvanijih ritsko-močvarnih celina na toku Dunava kroz Srbiju.
Sačinjavaju ga dva velika rita - Monoštorski i Apatinski, kao deo velike poplavne doline na srednjem toku Dunava koja se prostire i u susednoj Mađarskoj i Hrvatskoj.
Kao jedna od poslednjih celovitih poplavnih dolina Dunava, ona sadrži neke od najvrednijih staništa vlažnih područja, na taj način predstavljajući utočište za mnoge vrste koje svoj životni ciklus vezuju za reku. Naizmenično se izlivajući i povlačeći u rečno korito, Dunav nanosi plodni mulj i hranljive materije oko sebe, stvarajući na taj način ekološku osnovu za razvoj neobično bogatog živog sveta koji ovde srećemo. Dunav je svojim tokom, zajedno sa rukavcima tzv. Dunavcima i poplavnim vodama dao osnovni pečat Gornjem Podunavlju. Sporo tekući i zavijajući gradi rukavce, meandre, usporene tokove, a razlivajući se ritove, bare i močvare.
Dunav, samim tim što predstavlja izvor života za mnoge biljne i životinjske forme, pružao je i pruža mogućnosti čoveku za bavljenjem raznim delatnostima, od kojih je, naročito u prošlosti, zavisio njegov opstanak. Čovek je od najranijih dana koristio njene bogate resurse, prilagođavajući je svojim potrebama, menjajući njen prirodan izgled i pri tome često narušavajući prirodne vrednosti. Posmatrajući geografske karte, uočavamo da se Dunav tokom vekova stalno meškoljio, verovatno pokušavajući pronaći neki svoj mir, idealan tok. U tom plesu čovek je uvek bio njegov verni pratilac. Upravo zbog toga se vremenom i formirala posebna ikonografija i kultura življenja u Podunavlju. Neka naselja, poput legendarnog Bodroga, našla su se na putu moćnoj reci i zauvek nestala u njenim virovima. Druga, pak, i danas neguju izvorni folklor i kolorit Podunavlja, kao što su Bački Breg, Bezdan, Bački Monoštor ili Sonta.
Pripremio: Igor Tepavac (IV-1)
Izvori:
