Aluvijalne ravni Dunava
Panonska nizija je nesumnjivo poznata po svojim prostranim ravnicama. Ona zahvata do 200 m nadmorske visine. No postoje razne ravnice, terase i zaravni koje remete ovu takozvanu ravnu idilu. To su na primer aluvijalne ravni. Aluvijalne ravni su prostrane ravnice pored reka, koje nastaju isključivo od rečnih nanosa (peska, lesa i gline). Poslednjih godina su jedva vidljive, ili ih uopšte nema, jer reka Dunav sve više raste, te aluvijalne ravni ostaju pod vodom. Tisa i Sava su takođe reke koje ih imaju. Aluvijalna ravan Dunava sadrži dva elementa, a to su inundaciona ravan i aluvijalna terasa. Inundaciona ravan je najniža ravan same aluvijalne ravni. Dunav je po inundacionim ravnima tekao veoma brzo, dok nisu stigli nasipi. Svugde imaju različitu širinu. Ova ravan je uvek duža kod Dunava, nego kod Tise. Zbog Fruške Gore je dosta uska sa zapadne strane. Napušteni meandri se nalaze u Monoštoru, Bezdanu, južno od Apatina i kod Adice. Aluvijalne terase su sastavljene od peska i lesa.
Aluvijalna ravan Save
Njen najširi deo je kod Slavonskog Broda u Hrvatskoj i u Srbiji. Na tim mestima se u okolini nalaze rukavci i umrtvljeni meandri. Pre je tekla dosta severnije, kod Obedske bare. Reka Drina tera Savu da plovi. Od akumulativnih oblika postoje ade, koje se prostiru od Šapca do Beograda.
Aluvijalna ravan Tise
Pravac joj se pruža od severa prema jugu. Aluvijalna ravan Tise je duža sa svoje desne strane, a postoje i mesta gde je i nema. Na primer između Sente i Ada. Na tom mestu je Tisino korito približeno uz istočni odsek od Bačke diluvijalne terase. Kod Titela se spaja sa aluvijalnom ravni Dunava.
