SOMBOR-KOVIN

Podaci

  • Trajanje 8 dana
  • Od 14.06.2017 do 21.06.2017
  • Preveslano 365 kilometra
  • Reke: Dunav i kanal
  • Učesnika 41

Učesnici

  1. Duško Obradović
  2. Danijel Vukićević
  3. Sara Vuković
  4. Milica Medvedev
  5. Jovana Kljajić
  6. Nikola Radić
  7. Teodora Barišić
  8. Nikola Šebek
  9. Ilija Rackov
  10. Viktor Djurić
  11. Uroš Berić
  12. Petra Parčetić
  13. Zsolfija Galac
  14. Tanja Nedeljkov
  15. Dajana Preradović
  16. Lenka Nastasić
  17. Miloš Kosanović
  18. Relja Toholj
  19. Mihajlo Prodan
  20. Petar Balaša
  21. Ognjen Ercegović
  22. Adrian Prodan
  23. Aleksandar Čepić
  24. Danilo Jovanović
  25. Sara Hourani
  26. Jovana Mišković
  27. Isidora Miličević
  28. Stefan Pavlović
  29. Mirjana Odanović
  30. Tara Vorkapić
  31. Mila Ranitović
  32. Jovana Kostić
  33. Ksenija Lazić
  34. Andjela Kačandonov
  35. Dragan Tomić
  36. Dušan Tomić
  37. Aleksandar Stanisavljević
  38. Marija Dragaš;

∗Gosti:

  • Slavko Krstić
  • Tatomirović
  • Darko Perić

PRVI DAN

Polazak oko 7:30 sa "Cafe De Sol" kao i obično. Veslamo uzvodno. Pre pauze se desilo i jedno prevrtanje. Oko podne stižemo kod čuvenog monoštorskog mosta. Zastali smo da se malo odmorimo, okupamo, skočimo sa mosta. Većina nas je i skočila, a imamo i zanimljive snimke kao dokaz. Posle nekih 40 minuta smo nastavili sa veslanjem. U Bezdanu smo napravili pauzu za ručak od nekih pola sata. Oko pet stižemo do brane, malo kasnije nego prethodnih godina, ali razumljivo budući da je ove godine rekordan broj učesnika. Na naše prijatno iznenađenje, komaraca je bilo u mnogo manjoj meri. I ovaj put, kao i prethodne dve godine, Sarin deda nam je pomogao pri premeštanju kanua i buradi iz kanala u Dunav. Veslanje Dunavom započeli smo oko pola sedam. Stigli smo na naše prvo mesto noćenja oko pola osam.

DRUGI DAN

Ustajemo i polako raspremamo kamp, nakon čega imamo zasluž doručk-staparski kulen i lebac . Posle doručka, spremili smo kanue i polako se upustili u novu turu veslanja. Nije prošlo puno vremena kad smo naišli na sprud kod Plave ruže i zastali da se okupamo. Bilo je nasukanih naravno. Posle su se mali i veliki kormoran bacili na pecanje vječere, a mi smo se puštali. Taj dan je bio ispunjen i mud fightom na jednom ostrvcetu kao i obadskom krizom(ko zna, razumeće).
Oko 6 smo napokon stigli na jedan
lep peščani prostor i odmah se bacili
na nameštanje kampa. Za večeru
smo jeli paprikaš od 8 ribaja(malo li je).

TREĆI DAN

Trešeg dana smo krenuli dalje ka ostvarivanju našeg cilja. U Bogojevu smo zastali da da dopunimo zalihe vode. Svi učesnici su manje vise lepo izdrzali svih 67 km. Nažalost, kiša nas je iznenadila za kraj dana, a drva nije bilo nigde. Peca, Nataša i Ilija(paklena trojka) uputili su se u potragu. To veče smo imali organizovan drama night(opet, ko zna, razumeće).

ČETVRTI DAN

Ovaj put doručkovali smo pomfrit i pečenu ribu, jedan od omiljenih doručkova veslača. Bila je mala nestašica vesala, ali naravno sve smo mirnim putem i bez vikanja reऱili. Oko 9 smo krenuli u dalju ekspediciju. Odmorili smo se na prelepoj plaži u Palanci, gde smo pojeli i sladoled. Ovde su nas napustili Majki i Majki junior, a pridružila nam se Milica. Nastavili smo dalje do mesta gde smo spavali, Šašićeve rivijere. Večerali smo supu od povrća made by master chefs.

PETI DAN

Spakovali smo sve i krenuli u dalju avanturu. Veslanje ovaj dan nije bilo preterano naporno, ili nam je bar lako palo. Prolazili smo pored Novog Sada i pokupili naš 3 nova gosta, a usput obavili i nabavku. Za večeru smo pravili juneći paprikaš, što je bilo malo otežano buduci da je pao jedan ogroman pljusak. Održan je i koncert ispod najlona dok smo održavali šatore suvim. Posle kiše, imali smo ukusno obedovanje i druženje s kozama. Bilo je i malih padova uzrokovanim hodanjem po bravonjcima.

ŠESTI DAN

Šesti dan je obeležen manastirom Koviljom, koji niko nije hteo da poseti sem tate Duleta, ali pokajao se i on posle 14 km šetnje. Nastavili smo vjeslanje do još jednog prelepog peščanog kampa na kom smo posle svih poslova napravili vatru i okupili se i družili oko nje.

SEDMI DAN

Sveži i odmorni vracamo se u kanue i u 8 započinjemo što nismo ni znali da ce biti jedan od najdužih dana. Duletove bubice su se aktivirale i dobije ideju da za taj dan predjemo 97 km. U početku informaciju nije bila proširena medju svim kanuima, zbog moguće negativne reakcije, medjutim svi su je junački podneli kada su je saznali. Posle jednog u najuspešnijeg dana stižemo na Žarkovacku adu posle 17 sati
veslanja, u 1 ujutru. Brzinski
nameštamo kamp i idemo na spavanje.

OSMI DAN

Svi ustajemo kada god poželimo, vlada opuštena atmosfera i pričamo o doživljajima sa prethodnog dana. Nije bilo puno ribe, pa ono što je trebalo da bude složenac jer većinskim delom bilo jelo od krompira. Natenane raspremamo kamp posle doručka i krećemo do mesta gde treba da nas pokupe dva mini kombija i voze nazad do Somborice. Za sam kraj, bar ženski deo ekipe, častio se najdivnijim pecivima iz pekare u Zmajevu.

Teodora Barišić, IV-4

Valid XHTML 1.0 Strict! | Site map | Kontakt | © 2007..2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimnazije