Od Sombora preko Novog Sada do Sombora

Podaci

• Trajanje 7 dana
• Od 14. juna do 20. juna 2014.
• Preveslano 245 kilometra
• Reke: Dunav i kanali
• Učesnika 13
• PPT Prezentacija postoji
• Cena oko 20 Eura

Učesnici

1. Tata Dule
2. David Lojen
3. Ivan Kukić
4. Darko Arnaut
5. Marko Veniger
6. Nataša Bošnjak
7. Milica Matijević
8. Milana Radmanović
9. Annamaria Uri
10. Jovana Mihaljčić
11. Sonja Vučenović
12. Ognjen Kulić
13. Anja Ponjević

PRVI DAN

14. juna, oko 7h, krenuli smo u još jedno druženje s prirodom. Vreme nas je, može se reći, tog dana dobro poslužilo – uz oblake, Sunce nije bilo jako, pa su izostala izgorela kolena, nosevi, ramena i još štošta...kako to obično biva. Pre ukrcavanja u kanue, popakovali smo sve stvari i uputili se ka prevodnici kod Bogojeva. Taj dan smo kanalima preveslali 41,6 km i iza sebe ostavili Doroslovo i Srpski Miletić. Za malobrojne početnike, ovaj prvi dan jeste bio najteži, al' uz dobru klopu (bakini kolači, kiflice, pogačice...pa i pokoji ringlov usput) i pesmu, umor od veslanja, bio je beznačajana. Naposletku, stigosmo do Bogojeva. Tu su nas sačekale vojske komaraca, ali pobedu odnesošmo mi, zajedno sa sredstvima protiv komaraca. Posle raspakivanja i podizanja šatora, potrčali smo na kupanjac u Dunavu. E to je bila prava uživancija, nakon koje smo svi slatko zaspali u šatorima.

DRUGI DAN

Buđenje oko 6h. A onda – doručak. Svega je na trpezi bilo: raznih vrsta kobasica, pašteta, paradajz, riblje konzerve, soka, a i hleb je bio svež. Tako punih stomaka, prionusmo na posao. Cela veslačka ekipa radila je na pakovanju i utovaranju stvari, a posle toga, bili smo spremni za novu turu veslanja. I to Dunavom, ka Šarengradskoj adi. U odnosu na kanale, Dunavom je bilo puno lakše veslati, ali i mi smo već bili poprilično utrenirani. Oko 12h, okupili smo se za užinu, odnosno, čuvene Duletove musle. Neko s jogurtom, a neko s mlekom, deo musli je potamanjen. Posle preveslanih 52 km, oko 19 h, stigli smo na odredište. Istovarili smo sve stvari i, kao uvek, raširili šatore. A pre večere, otišli smo na kupanje, na obližnju plažu. Nećete verovati, ali ni jedna večera nije kao ona na veslanju. Posebno slatko nam je bilo te večeri, kad smo spremali pomfrit i pečenu slaninu, bez obzira na to što smo sve vreme drugovali s komarcima.

TREĆI DAN

Pošto smo prethodnih dana bili vredni i ustajali rano, 3. dana smo odlučili da malo više zabušavamo. Duže smo spavali, a veslali smo samo do Bačke Palanke, koja nije bilo puno udaljena, 15 km. Pre veslanja, za ručak smo spremali složenac, opet jedno od najukusnijih jela koje sam ikada probala. Predveče je počela kiša, pa smo se zatvorili u šatore i igrali karte.

ČETVRTI DAN

Iz Bačke Palanke smo krenuli ka Novom Sadu. Vreme nas baš nije poslužilo. Često je padala kiša, ali mi za svaki problem imamo rešenje. Okupili smo se, i nad svim kanuima raširili jedan veliki najlon, tako da niko nije kisnuo. Misleći da će kiša prestati i da ćemo moći nastaviti veslanje, neko vreme smo bili pod najlonom. Kako kiša nije prestajala, odlučili smo da se sklonimo u vikend naselje "Florida", koje se nalazi između Pčelareva i Gložana. Iako smo u planu imali da taj dan dosta veslamo, prešli smo samo 8 km. Tako da nam kiša tad poremeti planove, ali ne i dobro raspoloženje – spremali smo krompir-paprikaš, pričali i družili se uz vatru.

PETI DAN

Trebalo je nadoknaditi sve one kilometre koje prethodni dan nismo prešli. Zato smo ustali oko 4h, a doručak smo obavili u kanuima. Iako se činilo teškim, uspeli smo taj dan da stignemo do Novog Sada. Prošli smo Petrovaradinsku tvrđavu, a onda odlučili da svratimo do Tempa i počastimo se sladoledom. Ma dok si rek'o keks, sladoled je bio zbrisan. Usledilo je dugo veslanje do Bačkog Petrovca. Bilo je 19h kada smo tamo stigli, i odmah prionuli na spremanje pilećeg paprikaša. Iza nas je taj dan ostalo čak 60 preveslanih kilometara.

ŠESTI DAN

Probudili smo se oko 7h, a zatim doručkovali ko je šta hteo: slaninu, kulen, kobasicu, paštetu... I nakon što smo napunili baterije, krenuli smo da veslamo prema Ruskom Krsturu. Sada smo ponovo bili na kanalima, pa je veslanje bilo malo teže, ali niko od veslača nije to pokazivao. U Ruskom Krsturu smo za veceru pravili riblji paprikaš od ribe koju nam je poklonio jedan od meštana.

SEDMI DAN

Poslednji, ali najizazovniji dan. Vetar je bio prilično jak, a duvao nam u suprotnom smeru. Međutim, ni to nije bila nesavladiva prepreka. Sporo smo veslali, ali napredak je bio vidljiv. Posle pauze za ručak kada smo krenuli dalje Annamaria i Jovana su uspele da izgube jedno veslo, a posle njih je i Kulić posejao svoje, koje smo na kraju uspeli da nađemo. I taman kad se vetar smirivao, na putu su nam se preprečile dve spojene samohotke. Posebno zanimljivo je bilo provlačenje između jedne od njih i obale, a zatim i provlačenje između samih samohotki. Posle toga, već smo bili blizu naše polazne lokacije, na koju smo prispeli uz pesmu, a na oduševljenje posmatrača. Dve spojene samohotke preprečile su nam put.