Od Sombora preko Novog Sada do Sombora

Podaci

  • Trajanje 7 dana
  • Od 21. juna do 27. juna 2013.
  • Preveslano 295 kilometra
  • Reke: Dunav i kanali
  • Učesnika 15
  • PPT Prezentacija postoji
  • Cena oko 20 Eura

Učesnici

  1. Tata Dule
  2. Slobodan Ilkić
  3. Niko Beretić
  4. David Lojen
  5. Nikola Mastilović
  6. Ivan Kukić
  7. Miona Momčilović
  8. Hristina Grušinska
  9. Darko Arnaut
  10. Andrej Škorućak
  11. Staša Laličić
  12. Neven Vaci
  13. Marko Veniger
  14. Neda Delić
  15. Milica Lilić
PRVI DAN

21. juna oko 7h polazak sa "Cafe De Sol" lokacije na kanalu kod Sombora. Tog dana, inače najnapornijeg za početničke (ne)veslače, dodatnu muku nam je nanelo sunce koje nas je sve vreme pratilo, dok nije zašlo. Uz bol u leđima od veslanja, bili smo počastvovani i sa opekotinama jer se nismo dovoljno mazali kremom (u prevodu nismo slušali Tata Duleta)... Ove godine je vodostaj Dunava bio dosta veći nego inače tako da smo već prvo popodne na Dunavu mogli da prođemo između nekih vikend-naselja i iz vode beremo višnje sa drveća. Nakon preveslanih 43 km mesto za spavanje smo našli u blizini vikend-naselja Vagoni. Umor nas je savladao pa druženje nije trajalo do kasno.

DRUGI DAN

Burno buđenje oko 6, pakovanje, polazak i zatim doručak na vodi. Malo zezanja, kupanja, a potom ozbiljno veslanje ka cilju - 48 km do Bogojeva. Vodostaj Dunava je bio toliko visok da smo bukvalno veslali "kroz" šume. Uneli smo malo avanturističkog duha i istraživali nove puteve. Oko 12:00 dopunjavamo snagu ručkom na vodi i za to vreme Dunav nas nosi par km što nam se savršeno uklapalo u plan. Još nekoliko pauza za kupanje, a potom oko 17:30 Dižemo drugi kamp u blizini Bogojeva. Komaraci nas izujedaše, ali preživeli smo. Kamp je bio postavljen, od večere su ostali samo prljavi tanjiri, a do 9 smo svi bili u šatorima. Malo kartanja, muzike i druženja, a potom spavanjac.

TREĆI DAN

Treće jutro je lepo započelo. Već naviknuti na rano buđenje smo ustali i dok su neki pakovali stvari, neki kuvali čuveni cubok za doručak, neki su išli u nabavku najpotrebijeg (mleka, hleba i krompira). Do 11 smo već plovili ne tako mirinim Dunavom, ali nas je vreme veoma poslužilo. Bio je to pravi topli letnji dan. Uz par pauza za kupanjac, i kratkog ručka na vodi, pre zalaska sunca smo stigli na zadato odredište, 65 km za taj dan. Na velikoj livadi tik do vode smo raširili šatore i stavili paprikaš da se kuva. Taj dan smo imali sreće i sa ulovom ribe. Nakon sto smo se doobro najeli, sledilo je druženje uz muziku i smeh do kasno u noć, a taman kada smo legli, krenula je oluja sa velikim vetrom i pljuskom.

ČETVRTI DAN

Ostali smo bez jednog šatora, ali ostali nisu (puno) pokisli, tako da smo bili privilegovani da ovo jutro malo duže spavamo i nadoknadimo jurnjavu oko nameštanja najlona preko šatora celu noć. Jutro je bilo sunčano tako da smo brzo osušili sve stvari i krenuli dalje. Nakon što smo prošli novosadski Štrand i skrenuli u kanal Dunav-Tisa-Dunav, pauzu smo napravili kod Tempa. Obavili smo kupovinu neophodnih stvari, i kao po običaju, počastili se veelikim porodičnim sladoledom. To posle podne je malo zahladilo tako da su se uveče kupali samo najhrabriji (nije ih bilo puno). Mesto za šatore smo našli na velikom molu, zapamćenom po tepisima, u blizini Rumenke. Nakon večere se nastavilo druženje, opet do kasno, uz muziku i nestalu rakiju ("krivci su tri maloletnice"). Taj dan pređosmo 57 km.


PETI DAN

Jutro je počelo paprikašom i prženicama sa tanjirače. Nakon ove gozbe smo nastavili prema Somboru. Sunce se pojavljivalo na svakih pola sata i trajalo bi jako kratko, dok nas posle podne nije uhvatila jaka kiša. Napravili smo par pauza, u međuvremenu malo po malo prelazili po par kilometara, ali kiša i vetar nisu odustajali. Morali smo da nađemo mesto za šatore što pre jer nas je već i mrak počeo sustizati. Taj dan smo prešli 30 km i stigli do Savinog Sela. Hladnoća nas je savladala tako da smo posle večere (Carnex paštete i hleba) svi legli u svoje šatore i pričali međusobno dok svi nismo zaspali.

ŠESTI DAN

Doručkom smo skupili snage, sve spakovali i krenuli dalje. Jutro je počelo sa vetrom u prsa, ali to nas nije sprečilo da nastavimo veslati i ne odustanemo. Išlo je sporije, ali smo ipak bili jači od vetra i uspeli da pređemo dosta i nadoknadimo prethodni dan. Pauza za kupanje smo ovaj dan preskočili jer nas je sunce zaobilazilo. Što se veče bližilo, vreme se smirivalo. Našli smo savršeno mesto da se smestimo, u blizini Malog Stapara. Imali smo prelep pogled na livade i polja u blizini velikog salaša. Opet su se samo najhrabriji okupali u kanalu, a ostali za to vreme pravili večeru. Naklon jela smo se poređali oko vatre i uživali uz prelepi pogled na zalazak sunca. Pošto je bilo poslednje veče, hladnoća nas nije sprečila da se zezamo i družimo do kasno, dok se vatra sama od sebe nije ugasila. 27 km za taj dan.


SEDMI DAN

Poslednje jutro. Verovatno jedini dan ikada da smo bez kukanja svi ustali u 6 i krenuli sa pakovanjem stvari i spremanjem doručka. Brzo smo se ukrcali u svoje kanue i nastavili prema kući. Tužni što je gotovo, ali srečni što smo puni novih uspomena, prijateljstava i doživljaja koji će se prepričavati do kraja života. Ni ovaj dan nas vreme nije poslužilo, pa smo tih poslednjih 27 km veslali duže od predviđenog, ali smo ipak stigli na odredište, "Cafe De Sol", sa kojeg smo i krenuli. Roditelji su nas čekali i jos izdaleka prepoznali po pesmi "Zimbabve" koju smo pevali. Raspakovali smo stvari, usledilo je poslednje slikanje i svako je krenuo svojoj kući.

Literatura:

  • Staša Laličić
Valid XHTML 1.0 Strict! | Site map | Kontakt | © 2007..2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimnazije