ИЗВЕШТАЈ О ПОСЕТИ МУЗЕЈУ БАТИНСКЕ БИТКЕ 18.04.2018.

Ученици друштвено-језичког смера, два одељења IV-2 и IV-3 су, на иницијативу разредних старешина и професора историје Филипа Ђуровића и Зорана Младеновића, посетили музеј посвећен батинској битци.
Овај прелепи бездански музеј лежи на обали Дунава, одолевајући времену, чува антиквитете-слике, униформе, писма, извештаје, оружје које су са собом носили припадници оружаних снага и учесници ове битке. На самом улазу у музеј сачекао нас је кустос музеја и укратко нас упознао са стратегијом, положајима и током саме битке.
Батинска битка почела је 11. новембра 1944. и трајала је до 29. новембра исте године. У битци су на страни ослободилаца учестовале јединице 51. војвођанске дивизије и Трећег Украјинског фронта Црвене армије. Отпор су им пружале јединице Вермахта и њихови савезници, али жеља, уједињена снага и тежња ка слободи довеле су до победе.
У част свим палим борцима, као и онима који су успели да се врате кућама, подигнут је споменик са обе стране Дунава. Споменик код Бездана подигнут је 1981. и за време постојања заједничке државе представљао је целину са спомен комплексом на брдо изнад Батине са хрватске стране.Спомен музеј је временом срамно запуштен, остављен да се губи у растињу и шуми, све док није затворен 1991. године. Годинама се видео само врх некадашњег спомен музеја све до 2017. године када је потпуном рестаурацијом поново отворен за посетиоце.
Мала, скромна изложба је исцрпна али и заиста прелепа. Када се уморите од разгледања можете се попети на видиковац музеја који је све ове године био сакривен међу грањем. Одатле вам се нуди прелеп поглед на немирни Дунав и простор ове епске битке. Ако сте ипак само љубитељ природе, седите и уживајте у сунчаном дану, јер за то мало сунца су наши преци пре 74. године положили своје животе. Имате право или да уживате или да учите о плодовима своје историје али не и да заборавите, јер они то нису заслужили!

Дамјана Перенчевић IV/3

2017-18.

Радионице

Aмбијентална настава

2016-17.

 

Valid XHTML 1.0 Strict! | © проф. Душко Обрадовић и проф. Светлана Варићак - Васић са ученицима Гимназије, уз посебан допринос ученика Предрага Илкића (IV-5 2012.)