Zmije
Serpentes
- Carstvo: Serpentes
- Tip: Chordata
- Klasa: Reptilia
- Red: Squamata
- Podred: Serpentes
šarka
- Porodica: Viperidea
- Rod: Vipera
- Vrsta: Berus
ribarica
- Porodica: Colubridae
- Rod: Natrix
- Vrsta: Tessellata
- Rod: Natrix
- Vrsta: Natrix
Opšti opis i građa
Zmije (Serpentes) su podred gmizavaca čije je hladno i suvo telo prekriveno ljuskama. Vode poreklo od predaka koji su ličili na guštere, no jako im se izdužilo telo, a noge su im reducirane pa se kreću vijugajući. Velike vrste (pitoni i anakonde) narastu do 8 m, u iznimnim slučajevima i do 10 m.
Zmija ribarica (Natrix Tessellata) je vrsta neotrovne zmije iz porodice smukova (Colubridae) . Ribarica nema mrlje u zadnjem delu glave. Glava joj je inače trouglasta i izdužena. Gornja strana tela joj je svetlomrka ili maslinastozelena sa tamnim kvadratastim šarama. Dostiže veličinu do jednog metra.
Zmija šarka (Vipera berus) je zmija otrovnica iz roda (Vipera), vrlo je rasprostranjena u svetu. Otrov ubrizgava ujednom, kroz žljeb otrovnog zuba. Otrov sporo deluje i nije naručito snažan, ali može da usmrti i čoveka. Šarka je zdepasta i spora, veoma kratkog repa, ovalne i pljosnate glave, koja se jasno odvaja od trupa. Mužjaci, koji su manji od ženki, imaju sivu boju, dok su ženke crvenkasto-smeđe. Jedinke oba pola duž leđa imaju tamnu, vijugavu prugu sa tamnim mrljama po bokovima. Trbuh je od sive do crne boje posut belim tačkama, a donja strana repa od žute do crvene boje. Obično naraste oko 70 cm u dužinu. Ima veliku glavu, uski vrat i debelo telo, sa kosom isprekidanom prugom koja joj služi za prikrivanje. Jezik joj je dug i rašljast.
Belouška (Natrix Natrix) može da dostigne dužinu 120-150 metara, a ženke su krupnije od mužjaka. Iza glave, sa svake strane ima po jednu svetlu mrlju, polumesečastog oblika. Glava je inače trouglasta sa zaobljenom njuškom. Boja tela jako varira, uglavnom je gornja strana siva sa manjim crnim mrljama, dok je donja bela, takođe sa crnim mrljama. Postoji i potpuno crni varijetet. Po izlasku na prolećno sunce, belouške se dugo sunčaju ne bi li im se podigla telesna temperatura, a zatim mužjaci i ženke prionu na stvaranje potomstva. Odrasle belouške dugačke su oko 120 centimetara. Mužjaci se presvlače dvaput godišnje, a ženke jednom, i to neposredno pre nego što snesu jaja. Pošto nije otrovna, belouška lako nastrada kada je pronadu grabljivci, kao što su jazavci, lisice, domaće mačke ili veće ptice. Zbog toga je razvila nekoliko načina da se odbrani od napadača - iz analnih žlezda luči smrdljivu tečnost kojom rasteruje nepoželjne posetioce, a često joj je jedini izlaz da se pretvara da je mrtva sve dok opasnost ne prođe. U nekim slučajevima belouška će odglumiti i napad na uljeza, jurnuvši na njega otvorenih usta, kako bi ga naterala da se povuče. Jedna od najboljih glumica u životinjskom carstvu ujeda retko, ali pošto nije otrovna, njen ujed nije opasan. Ako preživi sve napade neprijatelja i ljudi, koji je često ubijaju, mešajući je s otrovnom šarkom, belouška može da doživi 15 godina.
Stanište
Ribaricu možemo videti na mestima reke, jezera, na suvim mestima, ali više voli vodu i većinu svog vremena provodi u vodi. Može roniti do 2 sata. Rasprostranjena je u srednjoj Evropi i Balkanskom poluostrvu.
Šarka spada među najrasprostranjenije gmizavce na svetu. Živi od Pirineja na zapadu preko cele Evrope i Azije do Tihog okeana na istoku. Žive na različitim mestima, na vlažnim nizijskim livadama, u šumama i planinskim kršnim predelima. U planinama se nalazi na visinama i do 3000 m nadmorske visine. Danju se često sunča, dobro pliva i češća je od ostalih evropskih zmija. Živi u rupama u tlu gde spava zimskim snom, često više njih u jednom klupku.
Belouška živi u mirnim, sporotekućim vodama. Može se naći i po ljudskim naseljima, naročito oko staja. Naseljava vodena i vlažna staništa ravnica, brežuljkastih terena i planina preko 2000 mnv. Od čoveka se brani siktanjem i ujedanjem ili izmetom, poput blavora.
Ishrana
Ribarica aktivno traži hranu, traži ispod kamenja i vegetacije za plen koji se skriva, ali povremeno lovi iz zasede. Telo i rep većinom sakriva u kamenju i vegetaciji. Skoro u potpunosti se prehranjuje ribama, povremeno vodozemcima.
Šarka se hrani gušterima, žabama, malim sisarima, ponekad slepićima i mladim pticama kao i ptičijim jajima. Ponekad, mada vrlo retko, hrani se čak i malim kunama.
Razmnožavanje
Ribarica može se pariti u grupama, može da izlegne oko 5-37 jaja, veličina 30-45mm x 20-25mm leže od 7 do 10 nedelja nakon parenja u pukotine u kamenju, ispod kamenja. Mali su, 14-25 cm dugi i mužjaci sazrevaju nakon 3 godine, oko 40 cm dugi.
Šarke se pare krajem proleća, a ženka krajem leta rađa od 5 do 15 živih mladunaca.
Belouške, one su sposobne da se razmnožavaju u starosti od dve do tri godine. Ženka u leto snese jaja na nekom toplom i vlažnom mestu. U tu svrhu može poslužiti đubrište i biljna trulež, jer truljenje oslobađa toplotu potrebnu za razvoj mladunaca. Jaja su obmotana mekanom opnom i često međusobno slepljena. Postoji verovanje da ova jaja imaju čudotvorne osobine, a nazivaju se petlova jaja.
Otrov
Kao i ostale vrste iz istog roda, šarke ne progone svoj plen nego čekaju da dođe u blizinu i tada ga napadaju sa smrtonosnom efektivnošću. U poređenju sa svojim većim srodnicima, šarka je retko pretnja za čoveka, ali je za male životinje trenutno smrtonosna. Njeni otrovni zubi leže preklopljeni u čeljustima a izbacuju se prema napred kad napada. Nakon što napadne, šarka čeka da otrov počne da deluje, jer će plen pojesti tek kad bude mrtav. Njen otrov je hemotoksičan, što znači da se tkivo raspada te deluje na krvotok. Neki naučnici šarkin otrov smatraju otrovnijim i od poskokovog, svrstavajući ga u najotrovnije zmije u zmijskom svetu, ali veruju da šarka zbog manje količine otrova koji može ubrizgati u ranu ne predstavlja ni približnu opasnost kao poskok. Brojne statistike ukazuju da u većem delu Evrope ljudi češće umiru od uboda pčela nego od ugriza ove zmije.
Ponašanje
Ribarica jako retko grize. Isprazni sadržaj kloakalnih žljezda ako se primi, pravi se mrtva.
Bionomija
Belouška je u toku dana, naročito izjutro i predveče. Brzo puzi i odlično pliva i gnjura. Hrani se vodozemcima, žabama i ribom. Ženka polaže 6-30 jaja.
Literatura
Dr Harry Garms i dr Leo Borm, Fauna Evrope, priručnik za raspoznavanje životinjskih vrsta, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1981.
Dipl. ing. Ivana Buj, dr. sc. Marko Ćaleta, Životinjsko carstvo album za 250 sličica, Subotica 2009.
Linkovi
Slike
Pripremila: Bogdan Ivana, IV-6
.jpg){kind=link}
_head.jpg){kind=link}