Taksonomija
Gušteri, Lacertilia su najčešći gmizavci na svetu.
Na prednjem delu tela guštera je pljosnata šiljasta glava koja je širokim vratom podeljena od trupa. Na glavi su velike oči s pokretljivim očnim kapcima. Trup se završava dugačkim repom koji gušteri u opasnosti mogu otkinuti i tako pobeći od neprijatelja. To se naziva autotomija (samoosakaćivanje). Otkinuti deo repa može se delimično obnoviti. Kreće se pomoću dva para kratkih nogu na kojima ima pet prstiju. Telo se ne naslanja na noge, jer se one nalaze po strani. Stoga kod kretanja stomakom dotiču zemlju pa kažemo da gmižu. Koža guštera je suva, bez žlezda, pokrivena rožnatim ljuskama koje sprečavaju gubitak vode iz tela. Ovo "odelo" gušteru ogranićava rast pa se moraju presvlaćiti. Kretanje gušteru omogučuje snažan kostur i dobro razvijeni mišići. Gmizavci imaju iste delove kostura kao i vodozemci. Gmizavci imaju rebra od kojih je prvih pet pari spojeno s prsnom kosti.
Srce gmizavaca je trodelno. Građeno je od 2 pretkomore i 1 komore koja je delimično pregrađena. U komori se zbog toga delimično mešaju arterijska i venska krv. Temperatura je promenljiva. U njene stanice dolazi mala količina kiseonika. Tome je uzrok relativno mala površina pluća, mali broj crvenih krvnih zrnaca i malo srce s obzirom na veličinu tela i njegovi spori otkucaji.
Sezona parenja određena je temperaturom i periodom promene svetla (dana i noći), pa ako je omogućena pravilna klima i ishrana, do parenja dolazi u proleće. Ženke zahtevaju pojačanu ishranu, posebno rastu zahtevi za kalcijumom i fosforom, pa se standardna doza vitamina i minerala udvostručuje. Većina jaja inkubira se na temperaturi od 28°C sa malim varijacijama u temperaturi. Sama inkubacija traje od 38-90, dana zavisno od vrste.
Odlučili ste nabaviti guštera, a niste sigurni koja vrsta je najbolja za vas i nemate dovoljno dostupnih informacija o potrebama vrste koja vas zanima. Pre nego krenete u bilo kakvu kupovinu zapitajte se kakvi uslovi vladaju u vašem stanu: temperatura, vlaga, slobodan prostor za terarijum itd.. Ti parametri, najviše slobodan prostor, bitni su za odabir vrste, nikako nemojte zanemariti slobodno vreme. Ako ste početnik i nemate iskustva s držanjem guštera najbolje je započeti s manje zahtevnim vrstama; anoliama, leopard gekonom ili iguanom. Naravno to najviše ovisi o slobodnom prostoru. Anoli i leopard gekonu dovoljan je terarijum od 30 litara, dok za iguanu trebate terarijum od najmanje 300 litara ili pak celu sobu. Vrlo je važno saznati što više podataka i informacija o određenoj vrsti, njenoj nezi i držanju. U drugu skupinu stavio bi dnevne gekone, uromastyxe i bradate zmajeve, a početnicima nije preporučljiv kameleon. Svaka vrsta zahteva redovno hranjenje i održavanje, što znači svakodnevno sveže kukce ili pripremu zelene hrane. Mnogo je lakše održavati mikro klimu u većem terarijumu nego u manjem. Akvaristima je ta problematika vrlo dobro poznata. Bitno je da imate volje i ljubavi, a ostalo će se vec samo posložiti.
Telo ovih guštera je tanko i cilindrično, dugo do 12 cm. Glava koja je mala, piramidalnog oblika sa tupom zašiljenom njuškom, pozadi neprimetno prelazi u trup, bez jasno odvojenog vrata. Rep koji je dugačak, postepeno se sužava i završava vrlo tankim vrhom, a celo telo zivotinje ima zmijoliki izgled čemu doprinosi i vrlo slabo razvijene noge. Pri kretanju se ipak još uvek koristi svojim tankim i slabim nogama, ali se kreče zmijolikim vijugavim telom, držeći noge priljubljene uz bokove. Hrani se sitnim insektima i crvičima, koje lovi kasno posle podne i predveče, dok dan provodi skriven u svom skloništu. Pari se od sredine juna do kraja jula.
Do 7,5 cm dužine. Boja tela je veoma varijabilna, najčešće smeđa ili siva. U periodu parenja mužjak dobija naradžastu boju grla i trbušnog regiona. Hrani se sitnim beskičmenjacima, većinom insektima. Ženka polaže oko 8 jaja. Pari se tokom marta ili početkom aprila.
Ova grupa obuhvata oko 170 vrsta tipičnih guštera, uključujući i većinu evropskih vrsta. Rod Lacerta ima dobro razvijene udove i rascepljeni jezik. Lacerta viridis je dug oko 35 cm, mužjak je veći od ženke. Osnovna boja tela je zelena, trbuh je žučkast, a u doba parenja mužjaci dobijaju izrazito plavu boju u predelu grla. Aktivan je tokom dana. Hrani se insektima i drugim vrstama beskičmenjaka. Ženka polaže od 5-4 jaja u plitke jame prekrivene zemljom. Zaštićeni su konvencijom iz Berna. Pare se u maju ili početkom juna.
Literatura
Linkovi
Linkovi za slike
Pripremila: Ljiljana Rađenović, IV-1