Taksonomija
Zelembać spada u razred gmizavaca, red ljuskaša, podred guštera. Telo im je od smaragdno zelene dožutozelene boje, stomak im je svetlo žute boje, dužine tela do 13 cm, sa dvostruko dužim repom koji može dostići dužinu i do 40 cm. Gušter je veoma aktivan, a još ga je Dante opisao kao okretnog i brzog kao munja, koji se skriva u grmlju ili pod kamenjem a neretko traži u opasnosti pribežište i na drvetu. Za njihovo brzo kretanje presudan je dugačak rep. Mužjaci su naravno krupniji, s većom glavom. Ukoliko se na zelembaća naiđe iznenada, ostaju prestravljeni i nepomični i tada se može relativno lako i uhvatiti. Zelembać će se naravno zdušno braniti, ali njihovi ujedi su bezopasni.Ukoliko se na zelembaća naiđe iznenada, ostaju prestravljeni i nepomični i tada se mo že relativno lako i uhvatiti. To nije slučaj kod međusobnih borbi prilikom parenja, kada se često dešava da pobeđeni mužijak osim bez časti ostaje i bez repa. Kao i svi gušteri, zelembaći žive u miru, dok prema mlađim pripadnicima svoje vrste i slabijim vrstama ne propuštaju ispoljavati nadmoćnost.
Rasprostranjen je na jugu, istoku i zapadu Balkanskog poluostrvo, uključujući i ostrva, zatim na Kavkazu i Maloj Aziji do Izraela i Irana
Preferiraju grmoliku vegetaciju, osunčane kamenjare ili livade. Kao i svi gušteri, zelembaći žive u miru, dok prema mlađim pripadnicima svoje vrste i slabijim vrstama ne propuštaju ispoljavati nadmoćnost.
Parenje im započinje u maju i početkom juna i tada mužijaci osim dobijene karakteristične plave boje vrata i donje vilice ispoljavaju i jaču agresiju prema suparnicima. Ženke polažu 5-20 jaja, okrugla, veličine graška i snežnobele boje. Nakon sedam nedelja izlegu se mladi zelembaći, koji dalje provodeživot kao odrasli, a postaju polno zreli nakon druge godine života.
Zelembaći se hrane insektima, larvama, crvima i puževima, proždiru i manje guštere a neretko ugrožavaju i gnezda ptica. Naime, njihova sposobnost penjanja dobro im služi za pljačkanje jaja i ptića iz gnezda, a toliko su jaki i moćni da su i manje ptice u odnosu na njih nemoćne.
Zanimljivo je da se kodženki mogu javiti i različiti varijeteti u boji, pa je zabeležena i melanistička varijanta zelembaća, odnosno potpuno crna boja. Zimsko spavanje odnosno hibernaciju, zelembaći započinju početkom oktobra a bude se početkom aprila. Izuzetak su populacije u Grčkoj i Italiji koje ostaju aktivne tokom cele godine. Zelembać je dobio status strogo zaštićene vrste, a često postaje i roba crnog tržišta na putu ka privatnim terarijumima.
Linkovi
Slike
Pripremila: Mina Mastilović IV-4