Šarka
Vipera Berus
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Razred: Chordata
- Red: Squamata
- Porodica: Viperidae
- Rod: Vipera
- Vrsta: Vipera Berus
Fizičke osobine
Šarka je zdepasta i spora, veoma kratkog repa, ovalne i pljosnate glave, koja se jasno odvaja od trupa. Mužjaci, koji su manji od ženki, imaju sivu boju, dok su ženke crvenkasto-smeđe. Jedinke oba pola duž leđa imaju tamnu, vijugavu prugu sa tamnim mrljama po bokovima. Trbuh je od sive do crne boje posut belim tačkama, a donja strana repa od žute do crvene boje. Obicno naraste oko 70 centimentara u dužinu.
Ima veliku glavu, uski vrat i debelo telo koje je manje i elegantnije od poskokovog, sa kosom isprekidanom prugom koja joj služi za prikrivanje. Jezik joj je dug i rašljast.
Otrov i ishrana
Kao i ostale vrste iz istog roda, Šarke ne progone svoj plen nego čekaju da dođe u blizinu i tada ga napadaju sa smrtonosnom efikasnošću. U poređenju sa svojim većim srodnicima, šarka je retko pretnja za čoveka, ali je za male životinje trenutno smrtonosna. Njeni otrovni zubi leže preklopljeni u čeljustima a izbacuju se prema napred kad napada. Nakon što napadne, šarka čeka da otrov počne da deluje, jer će plen pojesti tek kad bude mrtav. Njen otrov je hemotoksičan, što znaci da se tkivo raspada te deluje na krvotok.
Neki naučnici šarkin otrov smatraju otrovnijim i od poskokovog, svrstavajući ga čak među najotrovnije u zmijskom svetu, ali veruju da šarka zbog manje količine otrova koji može ubrizgati u ranu ne predstavlja ni približnu opasnost kao poskok. Brojne statistike ukazuju da u većem delu Evrope ljudi ćešće umiru od uboda pčela nego od ugriza ove zmije.
Šarka se hrani gušterima, ſabama, malim sisarima, ponekad slepićima i mladim pticama kao i ptičijim jajima. Ponekad, mada vrlo retko, hrani se čak i malim kunama.
Rasprostranjenost
Šarka spada među najrasprostranjenije gmizavce na svetu. Živi od Pirineja na zapadu preko cele Evrope i Azije do Tihog okeana na istoku. Žive na različitim mestima — na vlažnim nizijskim livadama, u šumama i planinskim kršnim predelima. U planinama se nalazi na visinama i do 3000 m nadmorske visine. Danju se rado sunča, dobro pliva i češca je od ostalih evropskih zmija. Živi u rupama u tlu gde spava zimskim snom, često više njih u jednom klupku.
Razmnožavanje
Šarke se pare krajem proleća, a ženka krajem leta rađa od 5 do 15 živih mladunaca. Mužjaci pronalaze ženke prateći njihov miris, ponekad pređu stotine metara dnevno. Udvaranje sadrži palačnje jezikom i uzbuđeno bičevanje repom. Parovi ostaju zajedno jedan ili dva dana posle upoznavanja. Prethodno se mužjaci sukobljavaju i najjači dobija ženku.
Literatura
- Crnobrnja-Isailović, J. Ilić, I., Stanisavljević, B., Ćosic. N. (2012) Vodozemci i gmizavci
Linkovi
Linkovi za slike
Pripremio: Stefan Stepanović, IV-5
