Belouška
Natrix natrix
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Razred: Chordata
- Red: Squamata
- Porodica: Colubridae
- Rod: Natrix
- Vrsta: Natrix natrix
Uvod
Belouška je barska zmija. Neotrovna je i zaštićena je vrsta kao "prirodna retkost".
Opšti opis
Može da dostigne dužinu
120-150 metara, a ženke su krupnije od mužjaka. Iza glave, sa svake
strane ima po jednu svetlu mrlju, polumesečastog oblika. Glava je inače
trouglasta sa zaobljenom njuškom. Boja tela jako varira, uglavnom je gornja
strana siva sa manjim crnim mrljama, dok je donja bela, takođe sa crnim mrljama.
Postoji i potpuno crni varijetet. Po izlasku na prolećno sunce, belouške
se dugo sunčaju ne bi li im se podigla telesna temperatura, a zatim mužjaci
i ženke prionu na stvaranje potomstva. Odrasle belouške dugačke
su oko 120 centimetara. Mužjaci se presvlače dvaput godišnje,
a ženke jednom, i to neposredno pre nego što snesu jaja.
Pošto nije otrovna, belouška lako nastrada kada je pronadu grabljivci,
kao što su jazavci, lisice, domaće mačke ili veće ptice.
Zbog toga je razvila nekoliko načina da se odbrani od napadača
- iz analnih žlezda luči smrdljivu tečnost kojom rasteruje
nepoželjne posetioce, a često joj je jedini izlaz da se pretvara
da je mrtva sve dok opasnost ne prođe. U nekim slučajevima belouška
će odglumiti i napad na uljeza, jurnuvši na njega otvorenih usta,
kako bi ga naterala da se povuče. Jedna od najboljih glumica u životinjskom
carstvu ujeda retko, ali pošto nije otrovna, njen ujed nije opasan.
Ako preživi sve napade neprijatelja i ljudi, koji je često ubijaju, mešajući
je s otrovnom šarkom, belouška može da doživi 15 godina.
Ishrana
Sve zmije su mesožderi. Belouška se hrani žabama i sitnim ribama koje guta žive, dok miševe i manje ptice najpre zadavi. Hrani se i daždevnjacima i punoglavcima koje lovi u potoku. Lovi tako što se prikrada ili juri svoj plen.
Razmnožavanje
Sposobne su da se razmnožavaju u starosti od dve do tri godine.
Ženka u leto snese jaja na nekom toplom i vlažnom mestu. U tu svrhu može
poslužiti đubrište i biljna trulež, jer truljenje oslobađa
toplotu potrebnu za razvoj mladunaca. Jaja su obmotana mekanom opnom i često
međusobno slepljena. Postoji verovanje da ova jaja imaju čudotvorne osobine,
a nazivaju se petlova jaja.
Stanište
Živi u mirnim, sporotekućim vodama. Može se naći i po ljudskim naseljima, naročito oko staja. Naseljava vodena i vlažna staništa ravnica, brežuljkastih terena i planina preko 2 000 mnv. Od čoveka se brani siktanjem i ujedanjem ili izmetom, poput blavora.
Bionomija
Aktivna je u toku dana, naročito izjutro i predveče. Brzo puzi i odlično pliva i gnjura. Hrani se vodozemcima, žabama i ribom. Ženka polaže 6-30 jaja.
Literatura
- Velika enciklopedija životinja
- Riznica prirode, grupa autora 1988. Zagreb
- Enciklopedija prirode, Ante Gavranović Zagreb 1974.
Linkovi
Linkovi za slike
Pripremila: Sara Sekulić, IV-1
_head.jpg){kind=link}
