Представа ‘’Чекајући Годоа’’, изведена од стране ученика наше школе, представља покушај
младих глумаца да се суоче са чињеницом апсурда, покушавајући да је учине занимљивом и
комичном. Иако је дело, само по себи, врло комплексно, глумци су на свој начин успели да
изнесу суштину дела на видело. Користићи елементе импровизације, комике, мимике и
гестикулације, успели су да публици задрже пажњу.
Представа вас тера да размишљате. Само гледањем нећете имати увид у њену дубину.
Представу је схватио онај ко се после ње запитао, ко господари нашим временом и ко господари
нашим животима? Јесмо ли довољно учинили за себе или и ми чекамо Годоа?
Но, радећи ову представу, ученици драмске секције нису чекали Годоа. Глумци, упркос
младости, успели су да пренесу тежину ликова. Сценографија је била једноставна, али веома
функционална, давајући глумцима довољно места да се играју на сцени. Али, јако је битно
похвалити и оне који стоје иза сцене. Лука Пантовић, који је можда имао и најважнију улогу,
бивајући композитор и техничка подршка, творац целокупне музике, визуелних и звучних
ефеката, допринео је целокупном изгледу представе.
Битно је поменути и професорку Марину Антић Хајнал која је била костимограф, сценограф и
режисер ове представе. Наравно, глумачки ансамбл је давао своје идеје и сугестије. Мислим,
чак и са сигурношћу могу рећи, професорка Марина не само да има одличне глумце на својој
страни, већ и веома креативне младе људе: Сару Радичев, Алексу Илића, Стефана Мишковића,
Дејану Дракулић, Павла Секулића и Хелену Новковић.
Ова екипа је овом представом добила и награде!
Павле Секулић је добио награду за најбољу мушку улогу играјући Естрагона у представи, док
је професорка Марина Антић Хајанл добила награду за адаптацију.
Ја сам имала прилику да урадим интервју са овом екипом и овом приликом бих желела да
им се захвалим на времену и стрпљењу. Разговарајући са њима, доживела сам их као
амбициозне, пуне живота, одушевљене, испуњене младе људе...
Шта те је инспирисало да се придружиш драмској секцији?
Волим да глумим. Али, ово ми је запало. Драго ми је, јер сам ученик Музичке школе, смер
дизајн звука. - Лука Пантовић
Да ли си задовољн/na редставом?
Јесам задовољан. Било је и забавно и смешно. Путујући за Нови Сад, нисам попио таблете и
слошило ми се. То ми је ишло у прилог јер сам изгледао исцрпљен, уморан и гладан. Физичи
сам баш изгледао спремно за своју улогу. - Стефан Мишковић
Веома сам задовољан, звучни и визуални ефекти су допринели изгледу представе. Мој
допринос употпуњује извођење глумаца. - Лука Пантовић
Да, јако сам задовољан. Драма има избачених делова али текст је испуњен занимљивинм
радњама и темама. Доста сам импровизовао. Представа се временом градила и бивао сам све
задовољнији. - Павле Секулић
Јесам. Али, у Новом Саду је био врхунац. - Дејана Дракулић
Представом сам јако задовољна. Да ли бих дело некад прочитала, искрено, не знам. Многе
делове смо избацили, овако сам јако задовољна. - Сара Радичев
Ти си један од главних глумаца?
Ја то нисам очекивао, дошао сам због дружења. Заменио сам друга и уклопио се. Ја сам
шаљиви лик који се глупира на сцени, сам додајем, импровизујем и све се увек уклапа. - Павле
Секулић
Јеси ли имао/ла трему?
Ја сам свој на сцени и не глумим. Ја ту представљам себе. - Павле Секулић
Само први пут да, касније не. Одавно се већ бавим глумом и планирам да ми то буде животни
позив. - Алекса Илић
Први пут јесам. Али, публика пуно тога не зна. У Новом Саду сам несвесно импровизовала.
Први пут сам скроз имповозовала, иако знам текст 80% напамет. - Дејана Дракулић
У шестом разреду сам кренула да се бавим глумом, треме нема. Од малена обожавам глумце.
Не желим се професионално бавити глумом, можда у слободно време. - Хелена Новковић
Како си разумео свој лик?
Лик нема пуно места за глуму, безосећајан је и безличан. Био сам гађан патиком. Али, ништа
страшно. Био сам роб и без шешира нисам могао мислити. Када ми ставе шешир, ја мислим. Без
шешира, мало по мало се губе речи, на крају оне губе смисао и ја постајем нем. - Стефан
Мишковић
Како си се пронашла у лику?
Исхитреност ми се дешавала, нема паралеле између лика и ставрности. Сви смо другачији. -
Сара Радичев
Колика је разлика између вашег текста и изворног?
Публика и није сигурна шта је гледала. Али, свидело им се. Циљ је да није досадно и да се
пренесе порука дела. Савремена уметност је неком бесмислена, неко се одушеви. Циљ је да се
публика укључи и саучествује са глумцима. - професорка Марина Антић Хајнал
Ова група је успела да представу покаже у скоз другачијем светлу, блиском савременој
публици. Ако будете имали прилику, замолила бих вас да погледате представу. И... ко зна?
Можда вас инспирише да се и ви сами учланите у драмску секцију и станете на сцену и, врло
вероватно, постанете следећа особа коју ћу интервјуисати.
У петaк, 15. децембра у нашој Гимазији одржано је веома занимљиво предавање о Гаји Алаги,
теоријском физичару и Мирку Видаковићу, шумарском генетичару.
У присуству ученика и професора Гимназије предавање су одржали Антон Вујевић, бивши
уценик наше Гимназије, а сада пензинисани професор физике у 10. Загребачкој гимназији и
Хрвоје Прћић, бивши ученик суботичке Гимназије, а сада главни уредник емеритус хрватског
издања Национале географије. Оба предавача су били студенти Гаје Алаге док је предавао на
ПМФу на Загребачком свеучилишту.
Антон је причао о Гаји Алаги као строгом, али праведном професору. Очекивао је од ученика
много. Испити су били захтевни, понекад трајали сатима, али му није било тешко да сваки пут
изнова објасни и помогне својим студентима да разумеју. Професор Алага је предавао
класичну електродинамику, што је био један од најтежих предмета на факултету, али је и поред
тога својим студентима остао у драгом сећању.
Антон Вујевић је поделио са нама и неколико драгих сећања на своје школске дане. На питање
да ли би поделио неку лепу успомену са садашњим ђацима Гимназије, рекао је да их има
много и да су му све драге. Захвалан је на прилици да прошле године види неке од својих
школских другова на прослави 50 година матуре.
Катарина Челиковић из Завода за културу војвођанских Хрвата истакла је да је тада као и сада
изузетно важно знање које се добија у Гимназији као и године студија које ће уследити. Њена
порука нама данас гласи да знање никада није било доступније, али и да никада није било
важније правити мудре изборе и доносити исправне одлуке.
Хрвоје Прћић испричао нам је једно своје искуство кад је једном приликом добио три на
испиту, а професор је веровао да зна и може за вишу оцену, па је инсистирао да га испита још
једном следеће недеље, мада је он, као студент, био презадовољан оценом. На додатном
испитивању испитивање је трајало читаво послеподне и на крају му дао пет, иако, како Хрвоје
каже, себи не би дао ни два. На питање професору како је извукао из њега петицу, кад он
сматра да је много више било тога што није знао. На шта му је професор Алага одговорио да он
оцењује знање, а не незнање и да је показао да оно што познаје знао веома квалитетно.
Гаја Алага (1924 - 1988) је био хрватски физичар и академик. Био је познат по свом раду на
теорији колективних модела језгра. Једно од његових најважнијих открића везано је за
предвидјање релативних интензитета Е2 прелаза између колективних стања нуклеарних језгра
што је данас познато и као „Алагино правило”. Залагао се против нуклеарне енергије,
схватајући опасност њене злоупотребе.
Мирко Видаковић (1924. – 2002.) био је истакнути свеучилишни професор који је најпознатији
по свом бављењу клонирањем биљака. И данас у Хрватској постоји 25 ha семенских плантажа
чији настанак је он иницирао, организовао и надгледао.
Алекса Милошевић, III-7
© Новембар, 2022. Дизајн и израда: Петар Зорић и Нела Карамарковић