Акција преко распуста

Овог зимског распуста нисмо стално висили на фејсбуку, него смо нашу енергију усмерили на нешто боље и корисније. Схватили смо колико није корисно да лежимо у кући за рачнарима и гледамо стално на нотификацијe и мејлoвe.

Договор је наравно пао преко фејса, јер је тако јефтиније, и једног дана сви смо се нашли у ШОКу и почели да осмишљамо даље планове, акције, рад...итд.

Почели смо од почетка, први дан смо посветили спремању нашег простора, нашег клуба, нашег ШОКа. Дан је био дуг и изузетно напоран, али хвала спремачицама које су нам посудиле њихов алат, а средства смо имали наша. Све је било почишћено и опрано. Намештај смо вратили унутра и направили нову, пријатнију атмосферу. Све је заблистало, осим простора и наши осмеси. Такође, јелку смо окитили јер су се приближавали Божишћни празници.

Сутрадан када смо дошли број људи се повећао. Пошто смо пре распуста накупили половну одећу од ученика гимназије који су добровољно дали почели смо да правимо пакетице, да сврставамо одећу спрам величине и неког смисла. Пакетиће смо поређали по столу и само су нам требале кесе са Деда Мразом. И то смо успели да обезбедимо, то је била донација наше школе. Они су се такође укључили када су нам платили. Пакетиће смо попаковали и накупило се 38 комада. Звали смо и центар за социјални рад, али нам нису изашли у сусрет. Тако да смо морали да чекамо да се са годишњег одмора врати директорица, а нажалост пакетићи још стоје на каучу у ШОКу.

Друга, велика ствар коју смо урадили, јесте органзовање око акције за нашу другарицу из економске школе, Вању Пилиповић. Девојка је оболела, предпоставља се да су јој бактерије напале срце и потребна јој је трансплатација која би се обавила у Бечу, јер код нас није 10 година није извршена ни једна, а кошта 100 000 еура, што њени родитељи не могу да приуште. Акција је прошла, а о њој ће бити више речи у наредном тексту.

Драго ми је што смо распуст искористили најбоље могуће, нисмо помогли само нама, него и људима око нас. Измами ћемо некоме осмех на лице и некога ћемо учинити срећним. Надам се да ће се ученици и следеће године овако слично организовати и своје време паметно искористити. Хвала свима!

Дубравка Маленић

Valid XHTML 1.0 Strict! | © проф. Душко Обрадовић и проф. Светлана Варићак - Васић са ученицима Гимназије, уз посебан допринос ученика Предрага Илкића (IV-5 2012.)