ОБРАЋАЊЕ ДИРЕКТОРА

Драги матуранти, поштовани ученици, поштовани родитељи, поштовани гости и поштовани чланови колектива!

Да дан када ћете добити и званичну потврду да сте положили испит знања, али и испит зрелости, још дуго остане у лепом сећању свих Вас, Гимназија „Вељко Петровић“ организује ову малу свечаност. Иницијативу је дао професор Проданов, а исту је НВ свесрдно прихватило.
Обраћам Вам се са жељом да Вас представим као оне људе који ће у блиској будућности преузети терет одговорности за напредак наше друштвене заједнице. Идеју како то да урадим, добио сам у недељу, усред читања Ваших матурских писмених радова из српског језика.
Одлучио сам да овде и сада, јавно пренесем свима делиће Ваших размишљања и промишљања у вези са предстојећом прекретницом у Вашим животима.
Наслови тема, у оквиру којих сте писали Ваше саставе, били су „Куцнуо је час!“ и „Смртоносан је живот, али смрти одолева“.
Па да почнем!
1. порука гласи : Прекинимо са ратовањем, са мржњом, са вређањем, са свиме ониме што гаси пламен будућности и љубав у нама. И немојмо дозволити да будемо сложни само после великих неприлика.
Куцнуо је час за ново доба, доба љубави, напретка, среће! Куцнуо је час да се измиримо са комшијом, да заратимо са мржњом, куцнуо је час да помогнемо угроженима, да љубав поделимо са свима нама драгим особама, дошао је час за буђење и тај час куцнуо баш сада!
Читам 2. поруку:
Размишљам о томе шта желим од себе, какав живот хоћу и ни у шта нисам сигурна. Питам са да ли сам кукавица, јер се плашим чињенице да одрастам, јер се плашим сутрашњице и да негде не погрешим. Није живот математика, лепа и строга наука у којој је разлика између доброг и погрешног сасвим јасно дефинисана, то је изгледа, ипак, нешто много компликованије.
Један Милош је написао:
Сада када могу да сагледам ситуацију, бољу школу и људе који су чинили моје окружење нисам могао да бирам. Ова школа нас је извела на прави пут, на нама је само да наставимо њиме да идемо.
Следећа мисао гласи:
Као млад човек верујем у револуцију и правду, надам се да се тај пламен који гори у мом срцу неће угасити.
Прочитао сам и ову поруку:
Зато не одустајте, немојте поклекнути пред оваквим прекретницама, јер у животу ће их бити још много.
Драги другари, куцнуо је час да скупимо храбрости и идемо само напред, са пуно вере у себе.
Неко има следећи став:
Свет у који улазимо је суров и озбиљан. Није свака лекција у школи била обавезна, али од сада оне постају. Ако је икада постојао тренутак да се уозбиљимо, онда је то сада. Куцнуо је час, крећемо у живот одважно и снажно. Сада је тренутак када друштво стављамо на своја рамена.
Забележио сам и овај пример позитивизма:
Куцнуо је час, јер тако треба да буде, а покушавам да приступим ситуацији на позитиван начин. Драго ми је што ће се у мом новом животу придружити многи другари с којима сам много тога делила у ове узбудљиве четири године. Волим што уписујем факултет који ме занима, а који можда никад не бих открила да није било мог времена у гимназији.
Због овога, нека је куцнуо час, јер нисам тужна што је прошло, већ срећна што се догодило!
И на крају, желим да сви Ви, кроз Ваш будући приступ, начин и методе рада, успете усвојити однос Ралфа Валдо Емерсона према успеху у животу:
"Смејати се често и много; освојити поштовање интелигентних људи и наклоност деце ... оставити свет бољим ... знати да је бар један живот лакше дисао зато што сте ви живели. То значи успети.“

„Смејати се често и много; освојити поштовање интелигентних људи и наклоност деце … оставити свет бољим … знати да је бар један живот лакше дисао зато што сте ви живели. То значи успети."
Ралф Валдо Емерсон