Živi svet obiluje raznovrsnim životnim oblicima, koji svaki na svoj način održavaju funkcioniranje biosfere kao jedinstvene celine. Toj raznovrsnosti doprinose i vodozemci kao evolutivno najniži kopneni kičmenjaci. Vodozemci su najmalobrojnija grupa kopnenih kičmenjaka i u našoj zemlji su relativno slabo istraženi.
Ova vrsta ima vitak izgled, udovi su dugački, a njuška je špicasta. Zbog dugih nogu ova vrsta može da skače dalje od sličnih vrsta žaba (do 2 metra u dužinu). Mužjaci su obično dugački do 6,5 centimetara, dok ženke mogu da porastu do 8. Boja leda ove žabe je svetlo braon, crvenkasta braon, ili sivkasta braon boja bez vidljivih kontrasta. Na slepoočnicama su prisutni tamnobraon trouglovi. Šumske žabe su bele po stomaku.
Šumska žaba najradije živi u mešovitim šumama, gde ima dosta svetla i vode. U određenim situacijama podnosi i manjak vode. Ova žaba je rasprostranjena u Francuskoj, južnoj Nemačkoj, Češkoj, Austriji, Mađarskoj i na Balkanu.
Razdoblje parenja je u rano proleće i traje kratko. Mužjaci ženke privlače glasanjem, te ih hvataju oko prsa prednjim nogama. Ženka polaže jaja, a mužjak ih protom oplođuje. Nakupine jaja sadrže 450-1800 jaja. Iz njih izlaze punoglavci koji narastu do 5,5 cm dužine s repom. Polnu zrelost dostižu za oko 3 godine. Mogu doživeti 7 godina u prirodi.
Linkovi
Pripremila: Nišević Svetlana, IV-5