Daždevnjaci
Caudata
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Koleno: Chordata
- Razred: Amphibia
- Red: Caudata
- Porodica: Salamandridae
Opšti opis
Daždevnjaci su repati vodozemci koji uglavnom vode tajni život. Pretežno žive u hladnim i senovitim
mestima, aktivni su samo noću i samo par vrsta su duže od 15cm. Za razliku od žaba i krastača,
oni ne oglašavaju svoje prisustvo glasnim zvucima. Daždevnjaci sačinjavaju drugi glavni odeljak
klase vodozemaca. Stotinama godina ljudi su verovali da daždevnjak u bunaru znači da je voda zdrava
i za piće, i svo to vreme niko se nije zapitao gde zapravo daždevnjaci idu u toalet. Postoji samo
šezdeset rodova daždevnjaka koji spadaju u osam različitih porodica, a danas je poznato ko dve
stotine dvadesetpet vrsta i podvrsta. Proučavanje ovih povučenih životinja veoma je popularno u
današnje vreme. U stadijumu larve oni služe kao osnova za eksperimenta transplantacije, uticaja
štitnjače i hipofize, kao i za druge eksperimente koji se vrše pomoću promrna hemijskih ili fizičkih
elemenata sredine.
Rasprostranjenost
Geografski su slično raspoređeni kao i žabe, osim što daždevnjaka nema na jugu Južne Amerike, u većem delu Afrike, u čitavoj Australiji i na Malajskom Arhipelagu. Njihove fizičke potrebe su vrlo slične žabljim – vlaga u svako doba radi vlaženja kože, stajaća sveža voda u koju mnoge vrste polažu jaja u određeno doba, vlažna zemlja za one koji na njoj obitavaju, i mnogo insekata ili crva za ishranu.
Stanište
Većina daždevnjaka su suvozemne životinje, koje žive ispod šumskih otpadaka na samoj površini zemlje. Po suvom vremenu se povlače što je više moguće u pogodne rupe ili pukotine, u težnji da nađu potrebnu vlagu da bi se održali u životu. Neke vrste žive na drveću, na epifitskim biljkama iz porodice Bromeliaceae ili u tropskim šumama. Neki daždevnjaci žive u vodi i nikada je ne napuštaju. Pojedine vrste celog života žive u pećinama, te su stoga gotovo ili potpuno slepe.
Razmnožavanje
Kod mnogih riba poznat je ritual predsvadbenog ponašanja. Svako ko je držao trinidadske ribice u akvarijumu video je kako mužjak pred ženkom širi peraja i rep i šepuri se svojim blistavim bojama, plivajući gore - dole pred njom. Slično tome, daždevnjaci u doba parenja izvode sličnu igru pred ženkama. Ta igra istovremeno sprečava ukrštanje vrsta, jer svaka vrsta daždevnjaka ima svoj obrazac udvaranja na koji ne reaguje ženka iz druge vrste. Oplođenje je unutrašnje i roditelji ne vode brigu o jajima. Iz jaja se izlegu larve koje žive u vodi. Izuzetak su neke viviparne vrste koje rađaju potpuno metamorfozirane mlade slične odraslim jedinkama. Metamorfoza moѕe da bude i nepotpuna. Škrge se javljaju samo u larvalnom periodu. Poznate su dve vrste daždevnjačkih jaja – jedna očigledno primitivna, koja je pigmentisana i ima mali žumanjak, zvani vitellus, i druga, koja polažu grupe za koje se smatra da su razvijene, jaje koje nije pigmentisano i ima veliki vitellus.
Značaj
Daždevnjaci su od malog ekonomskog značaja za čoveka. Noge su im po pravilu male, te se u gastronomiji ne tretiraju kao žablje. Ali verovatno su veće životinje koje su živele u vodi služile primitivnim plemenima Starog i Novog Sveta kao deo ishrane.
Verovanja
Od davnina, daždevnjak je imao vrlo važnu ulogu u eksperimentima sa magijom i alhemijom, naravno zbog njegove halucinogene tečnosti! Takođe je i praznoverje neprijatelj daždevnjaka, jer se verovalo da ako neko udari prutom po daždevnjaku, da on cijukne tako jako da dotična osoba ogluvi. Daždevnjaci su se u prošlosti koristili u Sloveniji za pravljenje "specijalne rakije", koja je korišćena za za razne medicinske svrhe!
Literatura
- Kokran M., Doris (1969), Vodozemci – ilustrvana enciklopedija životinjskog carstva -, "Mladinska knjiga", Ljubljana
- Enciklopedija gmizavaca i vodozemaca, "Zmaj", Novi Sad
Linkovi
Slike
Pripremila: Nina Mirić, IV-1
