Taksonomija
Najveća vrsta vodenjaka, do 20 cm dužine. Mužjaci su krupniji od ženki i poseduju neparni kožni nabor duž leđa koji se prekida u korenu repa. Leđna strana tela je tamna, maslinasto-zelena ili mrka, dok je trbušna strana žuta ili narandžasta sa krupnim crnim, često spojenim pegama. Na bokovima tela i u vratnom regionu se uočavaju sitne bele tačke. Ženke su svetlije i bež kožnog nabora na leđima.
Živi u mirnim vodama ravnica, obraslim vodenim biljem, relativno dubokim jezerima brežuljkastih i brdskih predela do 1 000 mnv. Skoro nikad ne napušta svoje vodeno stanište. Često naseljava vode zajedno sa malim vodenjakom. Na zemlji se može naći u raznim staništima blizu vode što uključuje i obradive površine, šume, kamenje, ispod palih drva ili pod pokrovom lišća, gusta trava i pukotine u zemlji.
Uopšteno za sve vodenjake:
Razmnožavaju se u vodi u koju dolaze sredinom marta. Polažu prva jaja u aprilu mada to ponekad traje i do sredine jula. Mužjaci plivaju do ženki sa uzdignutom krestom, i često tresu njuskom dok plivaju oko ženke. Mužjaci luče spermatofore na vodeno dno koje posle pokupi ženka svojim otvorom. Ženka polaze od 200 do 300 jaja u vodi, obično jedno po jedno ( retko kad 2 ili 3 od jednom ), i obmotava ih lišćem pomoću zadnjih nogu. Punoglavci se razvijaju iz jaja posle oko 21 dana. Providni su, sa škrgama i bez nogu. Abdomen im postaje siv posle 8 nedelja. Prednje noge se pojavljuju posle oko 6 nedelja, pre zadnjih nogu. Sredinom avgusta / početkom septembra postaju tamni sa crnim tačkama i žutim stomakom, gube škrge i počinju da napuštaju vodu. Metamorfozu završavaju posle oko 5 meseci od izleganja.
Hiberniraju preko zime do marta, na zemlji, obično ispod kamenja, debala i među izdignutim korenjem. Ponekad se mogu naći i u podrumima. Bude se zavisno od temperature u februaru ili martu.
Hrane se obično noću i hranu detektuju pomoću čula sluha i mirisa.
Zaštićena vrsta kao "Prirodna retkost".
Pripremio: Mastilović Gligor, IV-6