Obična češnjarka
Pleobates fuscus
Taksonomija
- Carstvo(Regnum): Animallia
- Tip (Phylum): Chordata
- Klasa (Classis): Amphibia
- Red (Ordo): Anura
- Porodica (Famillia): Pelobatidae
- Rod (Genus): Pelobates
- Vrsta (Species): Pelobates fuscus
Što se tiče ovog taksona, dalja sistematizacja je još uvek u toku, i postoji mogućnost da će to biti kompleks više od jedne vrste.
Opis
Ime je dobila po tečnosti koju luče kožne žlezde u slučaju opasnosti, miris tečnosti
podseća na miris belog luka i to je razlog zašto je zovemo češnjarka. Ova žaba je zdepastog izgleda, dužine od 6,5 cm kod mužjaka do
8 cm kod ženki. Mužjaci se mogu identifikovati po žuljevima pozicioniranim na podlaktici i dlanu, koji im omogućavaju bolje pridržavanje
ženke u vreme parenja, takođe su i manji po veličini. Boja leđa varira od sivkasto-žute, do braon sa tamnim smeđim ili maslinastim tačkama.
Stomak ove žabe je najčesće sivo-bele boje, a neke jedinke mogu da imaju i brojne crvene tačke, po kojima su prepoznatljive. Ove tačke su
nešto česće kod Italijanske podvrste Peloblates fuscus insubricus. Ova žaba danju najčešće boravi zakopana u zemlji, a na površinu izlazi
noću zato što je tada viši procenat vlage u vazduhu. Takođe imaju vertikalnu zenicu oka, što ukazuje na pretežno noćni način života.
Imaju dobro razvijene plovne kožice, što im omogućuje brže kretanje u vodi i pomaže u hvatanju plena. Punoglavci se najčešće hrane biljkama
i algama, dok odrasle žabe jedu manje beskičmenjake i insekte.
Rasprostranjenost
Ova vrsta obuhvata dve podvrste Peloblates fuscus insubricus i Peloblates fuscus fuscus. Prva podvrsta naseljava severnu Italiju, naseljavala je i južnu Švajcarsku ali je u tom delu izumrla. Druga podvrsta naseljava glavni deo opsega, ravnice i brda centralne Evrope, kao i zapadnu Aziju. Severna ivica opsega je obala Baltičkog mora, dok južna ivica obuhvata severni deo Hrvatske, Srbije i Bugarske sve do Crnog mora. Ima je u svim staništima, od listopadnih i četinarskih šuma, do livada, njiva, a čak se pronalazi i u urbanim oblastima. Na sušnim terenima se nalaze se u pesku, ali uvek u blizini lokalnih stajaćica. U nekim delovima Evrope ova vrsta je u fazi izumiranja, uzroci nisu skroz poznati ali smatra se da su u vezi sa njenim veoma dugim razvojem larve i visokim zahtevima u kvalitetu vode i zemljišta.
Razmnožavanje
Hibernacija traje od septembra, početka oktobra i traje do kraja marta, početka aprila. Češnjarke obično hiberniraju
u jamama dubokim i do 2 m, koje su iskopale pomoću lopatica na zadnjim ekstremitetima. Kada izađe, naseljava vodena područja i bare, tu se sprema za parenje.
Reprodukcija počinje izlaskom iz hibernacije i nekada traje i do juna. Leglo sadrži od 480 do 3000 jaja i podseća na tanak kabel dužine 1 m. Mladi punoglavci
ostaju na dnu i rastu veoma brzo, posle 1-2 meseca dostignu velicinu 35-50 mm i više. Nova jedinka naseljava obalu i tu čeka zimu. Dužina života ove žabe je načesće 10 godina.
Literatura
- Velika enciklopedija životinja- grupa autora
Linkovi
Pripremio: Ćosić Miloš IV-4
