Taksonomija
Podunavski mrmoljak je veoma sličan velikom mrmoljku, mada je telo vitkije i više izduženo, naročito kod ženki. Može da naraste od 14 do 16 cm. Glava je uska, ekstremiteti su kratki. Leđna strana je svetlija sa tamnim tačkama u kontrastu, na ventralnoj strani tela crne tačke se spajaju, stvarajući veće mrlje. Bele tačke na telu su ili retke ili potpuno odsustvuju. Kod mrmoljka je veoma razvijena moć regeneracije i lako nadoknađuju izgubljene delove tela.
Ova vrsta je česta u Panonskoj niziji i delti Dunava, ali ne i u gornjim tokovima Dunava. Podunavski mrmoljak živi u mešovitim i listopadnim šumama i gajevima, plavnim livadama i močvarama, obalama reka koje su obrasle gustom vegetacijom. U Srbiji naseljava Panonsku niziju i priobalja Save i Dunava, zatim dolinu Velike Morave do Jagodine i ravničarske predele istočne Srbije. Gustina adultnih jedinki značajno varira od staništa do staništa. Migracije prema mestima za razmnožavanje počinju od sredine februara sve do aprila; ponekada se i druga migracija dešava u jesen. Poznato je da odrasle jedinke ove vrste ostaju u vodi duže vreme, čak i duže od 6 meseci. Ponekada izlaze iz vode pre prvog mraza.
Doba parenja mrmoljaka je u proleće.Mrmoljci svoja jaja moraju položiti u vodi. Ženke svoja jaja, jedno po jedno, snesu na listove barskih biljaka. Njihove larve naliče na punoglavce koji u prvo vreme nemaju noge, a kasnije izgledaju kao mali mrmoljci te na glavi, sa strane, imaju škrge koje nalikuju malim pramenovima perja. Završna faza preobrazbe larve je potpuna te im se škrge pretvaraju u pluća.Seksualni dimorfizam je sličan onom kod velikog mrmoljka. Dorzalna kresta kod mužjaka u vreme parenja može biti produžena do prednjeg dela glave. Svadbene igre su veoma složene u kojima su mužjaci posebno aktivni. Oni ženke privlače i uzbuđuju raznim pokretima tela i repa.
Podunavski mrmoljci su grabežljivi, pa se i zbog toga hrane puževima, glistama te larvama insekata. Hrane se slično kao i ribe.
Linkovi
Slike
Pripremila: Mila Brdar IV-5