Samo ime govori da je vretenastog oblika, mada ovako aerodinamičan oblik tela više odgovara ribama koje su stalno u pokretu nego njemu tako lenjom. Telo mu je svetlo do tamno žute boje sa mrkim poprečnim prugama. Sporo raste i retko se lovi. Na prvim leđnim perajima ima od 13 do 14 žbica, na drugim od 18 do 20 a na donjim 12 do 13. Oči može nezavisno da pomera, kao kameleon.
Najviše ga ima u Dunavu, Savi, Tisi, a sreće se i u Drini, Timoku, Velikoj i Zapadnoj Moravi, Kolubari. Obično je na kamenitom i šljunkovitom dnu u većim dubinama sakriven. Obali prilazi kad je voda mutna.
Mresti se u aprilu i maju a veći primerci postaju grabljivi i hrane se sitnom ribom i punoglavcima.
Najbolje se lovi noću i pred zoru, dubinski i na plovak, udicama 8 - 14, najlon 0,30 mm i prirodnim mamcima: crvena i ritska glista, punoglavac, larva vodenog cveta i bele bube, puž golać, komadić ribe. Lovi se dubinski, bez plovka sa klizajućim olovom. Među ribolovcima vlada uverenje da na mestima gde "radi" vretenar nema druge ribe. Vretenar je poznat po tome što se ne poklanja prijateljima zbog vrlo ukusnog i kvalitetnog mesa.
Literatura:
Linkovi