Pastrmski grgeč ili bas,ili Đole kako ga zovu je riba koja kod nas nije dovoljno ispitana.
Ne zna se zašto se zove pastrmski grgeč, jer iako mu u imenu stoji salmonid, on ne
pripada salmonidima. Najbliži rođak mu je sunčanica i pripada istoj familiji.
Masovnija pojava basa u kanalskom sistemu Bačke privukla je mnoge pasionirane varaličare u
potragu za tom atraktivnom grabljivicom. Mnogi od njih se sreću po prvi put, ali već ima i
onih koji dobro poznaju njegovu ćud, staništa, način ishrane...
Iskusni varaličari vrlo brzo nalaze najbolja rešenja, ali mladima i početnicima
treba pomoći, pogotovo oko izbora varalice za lov na basa. U Vojvodini ima mnogo
kanala na kojima se može varaličariti. Grubo se mogu podeliti na manje,
čija je širina vodenog ogledala 10-20 m i dubina 1,5 - 2 m i veće, plovne kanale
čija je širina vodenog ogledala 50 i više metara, a dubina i do 4,5 m. Na preseku svi
kanali imaju trapezni oblik. Obrasli su gustom podvodnom vegetacijom, lokvanjem,
drezgom i različitim vrstama algi. Priobalni pojas i potopljene bankine obrasli su pojasom
guste trske cija je širina 2 - 4 m. Taj pojas štiti obalu od erozivnog delovanja talasa.
Bas se kreće i zadržava u zatravljenim delovima vode, najradije oko velikih okana u drezgi i u
zoni zatravljenog dna, gde je u potrazi za mekušcima i račićima. Sitniji
primerci se mogu videti kako uz samu ivicu drezge patroliraju u potrazi za
hranom na dubini od oko pola metra. Krupniji primerci se retko mogu videti u
površinskom sloju vode. Pažljiv posmatrač leti često ima priliku da vidi kako
bas raubuje u najgušćoj travi, lenjo se prevrćući bez uobičajenog praska na
površini. Jasno je da u takvim uslovima nije lako zabacivati skupe voblere
(varalice), pogotovo ako se lovi sa obale jer mnogi ostanu zakačeni na trsku ili
debele podvodne izdanke lokvanja koji se ne mogu izčupati ili pokidati snagom
najlona. Dobrim izborom voblera mogu se izbeći suvišni gubici, a uspeh u
ribolovu može da bude odličan.
Bas je riba tamnozelene boje sa tamnim mrljama sa obe strane, po sredini tela ima horizontralnu prugu veoma različite širine, dok je sa donje strane svetlo zelen pa sve do bele boje. Leđno peraje je skoro odvojeno i sastoji se od 9 bodlji, dok nastavak leđnog peraja sadrži 12 - 13 mekih zrakastih delova. Micropterus na grčkom znači malo peraje, dok je salmo takođe grčka reč i znači pastrmka. Verovatno je otuda i jedan od njegovih danas odomaćenih naziva kod nas "pastrmski grgeč". Završetak gornje vilice dopire do iza granice oka, što nam ukazuje da se ovde radi o "velikoustom" basu. Kako kod nas nema više vrsta basova kao u Americi, mi ga jednostavno zovemo bas.
Bas se mresti kada temperatura vode dostigne 16ºC. Kod nas je to u zavisnosti od godine, od aprila pa nadalje. Bas voli praviti gnezdo u tihoj vodi bogatoj vegetacijom. Gnezda su obično na dubini od pola do dva i po metra. Ženka polaže od 2000 do 43000 komada jaja, nakon čega je mužjak otera i on dalje čuva gnezdo. Tokom perioda čuvanja gnezda, mužjak se ne hrani, ali napada sve uljeze, uključujući i varalice. Mlađ se izleže nakon 5 do 10 dana i ostaje na okupu pod okriljem oca. Mužjak ih čuva i po nekoliko dana nakon izleganja. Mlađ se u početku hrani zooplanktonom i larvama insekata. Kada dostignu 5 cm, postaju aktivni predatori.
Bas se kod nas lovi uglavnom voblerima i leptirastim varalicama manjih brojeva od 1-3. Malo ko
lovi mamcima od meke plastike namenjenih upravo lovu basa, a gotovo niko ne lovi
mušicarskom tehnikom. Kada je reč o voblerima baš rado uzima skoro sve oblike
tog mamca: vretenaste, zdepaste, izdužene u obliku lista itd. Međutim, neki od
njih pokazuju se , i pored solidne lovnosti, prilično nepodesnim za lov u mirnoj
i zatravljenoj vodi. Da bi vobler bio uspešan i uopšte primenljiv u takvim
uslovima, treba da ispunjava nekoliko važnih zahteva. Idealan vobler za lov basa
na kanalima treba da ima sledeće osobine: da bude obavezno plivajuci, sa dugom
ravnom pločicom, da bude dužine 5-7 cm i težine 8-12 grama. Površina
horizontalnog preseka bi trebalo da je jednaka ili veća od površine vertikalnog
preseka na najširem delu tela. Iz toga proizilazi da je forma tog voblera
zdepasta odnosno okruglasta. Kada je u pitanju boja, ne može se sa sigurnošcu
sugerisati bilo koja kombinacija ili nijansa. Jedina koja se može preporučiti je
univerzalno dobra kombinacija srebrnkastih i žutih bokova sa crnim leđima. Dobro
se pokazala i popularna kombinacija boja "Fire tiger" kao i dvobojna
kombinacija gde je presek boja izražen u zadnjoj trećini dužine voblera.
Aerodinamičnost tako zamišljenog voblera je dobra
što je značajno za precizno zabacivanje i pogađanje otvora u lokvanju ili okana u drezgi. Duga i ravna
pločica, pri naglom i brzom povlačenju, na kratkom putu, dovodi vobler na
optimalnu dubinu uz snažne vibracije. Čim se zastane sa povlačenjem, zbog velike
površine horizontalnog preseka, vobler brzo ispliva na površinu pod dejstvom
sile uzgona. Duboki useci ili okna u lokvanju ili travi su mesta u kojima se
uvek može očekivati napad basa. Ako ga tu potražimo voblerom vretenastog
oblika, šanse za napad krupnijeg primerka će biti male. Takav vobler posle pada na
površinu vode i povlačenja, lagano i ravnomerno "hvata dubinu". Pošto je dužina
puta kroz slobodnu vodu mala, on neće zaroniti na optimalnu dubinu gde se nalaze
krupniji primerci. Zdepasti vobler će na istoj dužini puta, sa dva tri nagla
potezanja, zaroniti do potrebne dubine i vraćati se ka površini praveći zbog
oblika tela snažne i trenutne vibracije. Zbog svega toga, vrlo je verovatno da
će izazvati na napad i basove koji se nalaze bliže dnu. Takav vobler se takode
vrlo dobro kontroliše u pogledu određivanja i brze promene položaja u odnosu na
prepreke u vodi. Kod zaobilaženja i preskakanja prepreka jednostavno se zastane
sa povlačenjem da bi vobler naglo isplivao na površinu, pa se onda laganim
povlačenjem uz vizuelnu kontrolu provuče između prepreka. Sve te prednosti
naročito dolaze do izražaja kada se lovi sa obale i kada vobler treba da pređe
celu širinu kanala. Ako bi se takav vobler tražio među onima koji se serijski
proizvode, najbliži bi mu bili Poes-ov "Super Cedar", Storm-ov
"Wiggle Wart", Bomber-ov "Model A" i rapalini modeli "Fat
Rap" i "Rattling Fat Rap". Slične modele prave i mnoge druge firme
kao Mans, Norman Lures... Kod nas je nabavka tih modela za većinu ribolovaca
problematična. Najpristupačniji su vobleri firme Rapala a univerzalni model
"Shad Rap" 5 i 7 cm pokazao je i u tim uslovima odlične rezultate. Mane
su im što se teško kontrolišu i sporo isplivavaju a i cena ima je prilično
visoka. Grafoprometovo "Ružno pače" od 5cm je odličan
vobler, a proizvodi se i u tonućoj i u plivajućoj verziji.
Ako se peca sa obale dobro je imati alatku za spašavanje voblera zakačenih na prepreke. Za
izradu su potrebna tri duža eksera od kojih se pravi "cengela". Ona se veže na
kraj oko 30 m dugog ribarskog konca debljine 2,5 - 3 mm, a ispod nje se postavi
olovni uteg težak 100 - 150 grama. Preciznim nabacivanjem u travu oko mesta na
kome je zakačeni vobler on se najčešće izvuče zajedno sa komadima počupane
trave. Pošto se lovi većinom po sunčanom vremenu zbog jakog obleska vode nije na
odmet imati polarizacione naočare za ribolov.
Što se pribora za lov tiče, preporučuju se štapovi od cevastog fiberglasa, dužine oko 2,5
m koji u odnosu na skupe grafitne štapove imaju niz prednosti.
Literatura:
Linkovi