Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Umbra
Umbra krameri

Taksonomija

Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Esociformes
Red: Cypriniformes
Porodica: Umbridae
Rod: Krameri
Vrsta: U. krameri

Navike, stanište, rasprostranjenost:

Umbra naseljava sliv Dunava i Dnjepra, tj. jugoistočni deo Evrope. Postoje podaci o prisustvu umbre u Hrvatskoj, na Muri. Za područje Srbije i Crne Gore prema ranijim podacima umbra se nalazila isključivo u mirnim vodama i mrtvajama pri ušću Velike Morave, Tamiša, Jezave, u slivu Dunava, dolini Mlave, Peka i donje Tise. Prve podatke o prisustvu umbre u Srbiji dao Josif Pančić(1860) za Negotinsko blato, a drugi nalaz umbre beleži Medić (1869) u plovnoj zoni reke Save kod Surčina. Danas umbra živi jedino u vodotoku Zasavica koji je 1996. godine proglašen za Specijalni rezervat prirode kao dobro od izuzetnog značaja za Republiku. Hrani se larvama insekata, planktonima, račićima, mekušcima, a ponekad i ribom. Hoće da zagrize i komadić crvene gliste. Plašljiva je, pa kad oseti opasnost, ukopava se u mulj, te ju je teško prepoznati i uhvatiti. Poznata je po sposobnosti da ukopana u mulju može poduže da provede i tada prelazi na disanje preko ribljeg mehura, bogate krvne mreže i creva. To joj omogućava da za vreme letnjih suša preživi i u najsurovijim uslovima. Za disanje preko škrga koristi i gutanje atmosferskog vazduha sa površine vode. Napada plen iz zasede, slično štuki. Nastanjuju močvarne i zabarene, vegetaciom bogate delove vode zamuljenog dna. Odgovara joj bentapelagium sa sledecim karakteristikama vode: pH 6,0 - 6,5; dH 5,0; t=5-24 °C. U celoj Evropi umbra ima status ugrožene vrste i pod najstrožijim je režimom zaštite. Na listi je zaštićenih vrsta Uredbom Bernske konvencije Apendix I - Annex I. Na području Srbije Umbra krameri trajno je zaštićena kao prirodna retkost Srbije prema uredbi o zaštiti prirodnih retkosti.

Opis i građa:

Umbra krameri poznatija je još i pod lokalnim nazivima crnka, rapa, mrguda. Umbra liči na malu štuku, ali umesto kljunastih usta, ima više zaobljenu glavu. Položaj malih usta njenom licu daje namrgođen izgled. Atraktivna je za akvaristiku zbog oblika, veličine, boje i ponašanja. Veličina tela joj je 9-13cm (mužjaci su sitniji), a težine do 30g. Leđa su joj crvenosmeđa ili mrka, sa brojnim tamnim tačkicama. Bokovi i trbuh su svetliji. Krljušt na glavi i trbuhu je prilično krupna, bez izraženog centra i radijalnih kanalića. Bočna linija joj nije izražena, ali od kraja škržnog poklopca do sredine repnog stabla pruža se svetlo žuta linija svojstvena toj vrsti. U ustima ima sitne zube, jer je mala grabljivica, koji su smešteni samo u donjoj vilici i poređani u 3-4 reda okrenuti unazad. Peraja su joj okruglasta i malo ispupčena. Po izgledu se posebno izdvajaju leđno i repno peraje. Leđno je slično štukinom i nalazi se u nivou zadnjeg kraja trbušnog i analnog peraja. Ima sposobnost da koristi atmosferski kiseonik tako da u nepovoljnim uslovima može izdržati preko 10 sati bez vode. Živi u manjim jatima oko 5-6 jedinki. Može po više sati da lebdi bez pomeranja pod uglom od 60-70° sa glavom okrenutom nadole i tako čeka da joj se plen približi.

Razmnožavanje:

Umbra ima relativno kratak životni vek, 4-5 godina, pa polnu zrelost dostiže nakon 2 godine, pri dužini od 6-8cm. Mresti se u proleće, u aprilu i početkom maja, uglavnom noću ili u jutarnjim satima, pri temperaturi vode od 12-18°C. Ženka polaže ikru u gnezdu napravljenom u mulju i pesku. U vreme mresta, kod mužjaka podrepna peraja postaju sivo-zelenkaste boje. Ženka na dnu gnezda može da položi od 75-2000 jaja. Njih brižljivo čuva sve dok se ne izlegu mladunci i dok ne napuste gnezdo. Razviće traje 4-5 dana.

Mamci i pribor za lov:

Umbra se smatra reliktnom vrstom, koja potiče iz daleke geološke prošlosti i koja polako izumire. Ugroženost njene brojnosti posledica je neodgovarajućih uslova življenja, nestajanja takvih staništa i sve većeg zagađivanja. S druge strane, plodnost joj je mala, iz čega proizilazi njeno postepeno i neumitno povlačenje sa ovih prostora. Nije zanimljiva za sportski ribolov, ali je ribolovci koriste kao mamac za soma ili štuku. Meso joj je neprijatnog ukusa, pa se ne koristi za jelo. Nekada, kada je bila brojnija, koristili su je za ishranu svinja i živine. U Čehoslovačkoj je bilo pokušaja da se umbra iskoristi za borbu komaraca i postignuti su dobri rezultati.

Literatura:

Aleksandar Ardeljan, "S udicom na reci", Prometej Novi Sad, Vojnoizdavački zavod Beograd, 2000

Linkovi