Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Pijor
Phoxinus phoxinus

Taksonomija

Carstvo: Animalia
Koleno: Chordata
Razred: Actinopterygii
Red: Cypriniformes
Porodica: Cyprinidae
Rod: Phoxinus
Vrsta: Phoxinus phoxinus

Navike, stanište, rasprostranjenost:

Najčešće živi u vodama Duvanjskog, Sinjskog, Livanjskog i Glamočkog polja, u Buškom i Mostarskom blatu i u Blidinjskom jezeru, ali se sreće u svim vodama dunavskog i jadranskog sliva. Nastanjuje bistre reke sa peščanim i šljunkovitim dnom u velikim jatima, jezera siromašna hranljivim tvarima. Ako se voda jako ugreje jata se sele ka izvorima gde je voda hladnija.

Opis i građa:

Pijor naraste od 10 do 12cm, retko više. Čvrste je građ i okruglog tipa. Krljušti su sitne i na trbuhu ih nema. Glava i prsa su mu kamincrvena. Osnovna boja na leđima je tamnozelena ili prljavosiva na kojima se nalazi 15 tamnih poprečnih pruga, na bokovima tela nalaze se mrlje nepravilnog oblika, često spojene u zlatnu uzdužnu prugu. Celo telo je posuto sitnim sivim pegama. Trbuh je svetao; usni otvor je završni. U periodu mresta mužjaci dobijaju življe boje. Hrani se hranljivim tvarima koje padnu na vodu, larvama insekata i crvolikim beskičmenjacima.

Razmnožavanje:

Pijori se mreste od maja do jula, obično od polovine maja do polovine juna. Plodnost je mala, do hiljadu jaja čiji razvoj traje 7 - 14 dana; polno je zreo sa 2 - 3 godine, kad je dugačak 6 - 8 cm. Jaja odlažu među kamenje, lepljiva su i imaju u dijametru od 1 do 1,25 mm.

Mamci i pribor za lov:

Hrane se biljnom i životinjskom hranom. Pijor se lovi najfinijim priborom - najsitnijim udicama sa najmanjim glistama il kuglicama hleba. Pre pecanja treba rasuti sitne mrve hleba kako bi se jato okupilo.
Najčešće se lovi čerencem. U sredinu rasklopljenog čerenca stavi se komad hleba ili tonuće primame i baci uz obalu gde se ribe jate. Nakon desetak minuta polako i pažljivo se približimo čerencu i naglim trzajem ga izvlačimo napolje. Ukoliko je hleb suv ili sa mnogo korice neće tonuti, pa treba privezati grumen za mrežu najlonom ili nekim kanapom. Na ovaj način možete uloviti veliku količinu pijora ali nemojte peterivati jer brzo ugibaju, pa lovite onoliko koliko vam stvarno treba.
Kao keder pijor se može koristiti samo u hladnijim i kiseonikom bogatim vodama. Pijor je izuzetno osetljiva riba i vrlo brzo ugiba na udici. Meso pijora je jestivo iako je blago gorko ali je odličan mamac (mada osetljiv na dubinu vode). Koristi se u ribnjacima kao živa hrana.

Literatura:

Aleksandar Ardeljan, S udicom na reci, Prometej Novi Sad, Vojnoizdavački zavod Beograd, 2000

Linkovi