- Amur beli
- Balavac
- Balavac prugasti
- Bandar
- Bas
- Belica
- Bodorka
- Brkica
- Bolen
- Bucov
- Crvenperka
- Deverika
- Deverika crnooka
- Špicer
- Čikov
- Jaz
- Jegulja
- Karas
- Kečiga dugonosa
- Kečiga kratkonosa
- Keder
- Krupatica
- Krkuša
- Linjak
- Nosara
- Manić
- Moruna
- Mrena
- Pastrmka kalifornijska
- Peš
- Pijor
- Pucavac
- Sabljarka
- Skobalj
- Smuđ
- Smuđ kamenjar
- Som
- Sunčanica
- Šaran
- Terpan
- Tolstolobik beli
- Tolstolobik sivi
- Umbra
- Vretenar mali
- Vretenar veliki
SUNČANICA
Lepomis gibbosus
Taksonomija
- Carstvo: Animalia
- Koleno: Chordata
- Razred: Actinopterygii
- Red: Perciformes
- Porodica: Centrarchidae
- Rod: Lepomis
- Vrsta: L. gibbosus
Izgled
Opis i građa:
Sunčanica je mala riba i danas vrlo brojna u mnogim našim vodama. Sunčanica ima sivozelena leđa sa plavičastim
prelivima, narandžaste, zlatno iznijansirane bokove i svetlozelenkasti trbuh. Po celom telu je prošarana ružičastim, bronzanim, i
braon prugama. Za ove ribe je karakteristično da su im delovi leđnog peraja sa tvrdim i mekim zracima spojeni,
a kod nekih vrsta postoji zarez između ova dva dela. Na obrazima ima tamne tačkice u poprečnom nizu.
Mužjak na perifernom delu škržnih poklopaca ima crnu i svetlocrvenu, a ženka crnu i narandžastu pegu.
Ta dekoracija je izraženija za vreme mresta. Sunčanica ima velika, kao krv crvenu mrlju na kraju ušnog režnja.
Neke vrste sunčanica su međusobno toliko slične da ih je teško razlikovati, osobito kad su ribe mlade.
Sunčanica ima zlatno nijansirane narandžaste bokove, svetlozelenkasti trbuh i svetlozelena leđa sa plavičastim prelivima,
a po celom telu je prošarana bronzano braonkastim i ružičastim prugama. Na obrazima, raspoređene u poprečnom nizu, ima tamne tačkice.
Na perifernom delu škržnih poklopaca ženka ima crnu i narandžastu, a mužjak ima svetlocrvenu i crnu pegu, koje su jos izraženija za vreme
mresta.
Navike, stanište, rasprostranjenost:
Postojbina su joj južni delovi Severne Amerike, uglavnom Florida. Zbog svog neobično atraktivnog izgleda prenesena je u Evropu kao akvarijumska ribica,
1887.godine. Ljudskom nepažnjom raširila se po prirodi gde se izuzetno brzo namnožila, ozbiljno ugrozivši mnoge naše autohtone vrste.
Smatra se tipicnim "ribljim korovom". Najbolje se snašla u plitkim toplim stajaćim vodama sa puno bilja,
ali uspela se održati čak i u pojedinim hladnim salmonidnim vodama.
Premda mala rastom (super kapitalci teže znatno manje od pola kilograma) agresivne je naravi i grabljivog ponašanja.
Hrani se svim vodenim životinjicama koje uspe da ulovi i proguta uključujuci i mlad drugih vrsta riba i ikru
(karakteristična osobina za sve riblje vrste koje su iz SAD stigle i u naše vode). Za razliku od većine evropskih vrsta,
sunčanice požrtvovano čuvaju svoju ikru i tek izlegle ličinke od većih riba. Zahvaljujući tome,
vrlo se brzo množe u vodama gde je prelovom smanjen broj većih grabljivih vrsta (štuka, som).
Nalazi se u Dunavu i njegovim pritokama i nekim kanalima i jezerima. Manji primerci se mogu koristiti i kao mamac za smuđa,
štuku, soma ili basa, dok na sitnije primerke ni buljež ne moze da odoli. Neki akvaristi ih drže i u akvarijumima.
Sada se toliko razmnožila da predstavlja pravu napast, naročito za zatvorene vode.
Razmnožavanje:
Mresti se krajem proleća i tokom leta, kada ženka polozi oko 50 000 jajašaca ikre u plićacima pored obale. Može da naraste do 15cm, mada je u postojbini veća.
Mamci i pribor za lov:
Za lov se upotrebljava lak udičarski pribor, najlon debljine 0,10-0,16 mm i udice veličine 14-18,
od mamaca se koriste sitne gliste, crvi, komadići ribe... Prihranjuje se i zadržava konstantnim bacanjem manjih količina crva
(ličinki muva), "fuja" (ličinki crvene boje), a ponekad i nekim posebnim vrstama hrane, na bazi mlevenih crva, i krvi.
Najčešće se se lovi direkt stapovima u blizini obale. Premda pohlepne i proždrljive, sunčanice su i dosta plašljive.
Ne vole da im neko uporno maše iznad glave. Po pravilu se najbolje love na samom početku ribolova.
Savet: pre nego sto počnete loviti drugu ribu pažljivo pregledajte plićak i pokupite sunčanice koje se tu nalaze.
Kasnije se povlače u dubinu ili pojedine zaklone u vodi odakle ih je često prilično teško izmamiti na otvoreno.
Zanimljiva je za ribolovce početnike, jer živi u jatima i na jednog crvića moze se uhvatiti dvadesetak sunčanica.
Sitnije sunčanice su dobri kederi za smuđa, jer ga privlače bojom i hitrim pokretima. Dugo žive na udici.
Literatura:
- Aleksandar Ardeljan, "S udicom na reci" , Prometej Novi Sad, Vojnoizdavački zavod Beograd, 2000
Linkovi:
- http://www.akvarijske-ribe.com
- http://sr.wikipedia.org
- http://www.musicarenje.org
- http://onlinedictionary.datasegment.com
Pripremila Đurđina Prokić, IV-1
