Biodiverzitet Gornjeg Podunavlja
Biodiverzitet predstavlja raznovrsnost živog sveta planete Zemlje i čine ga milioni vrsta. To je mreža života koju sačinjavaju svi organizmi na planeti i u kojoj sve vrste imaju svoju ulogu, koje su i međusobno povezane. Biodiverzitet je tema koja je uvek aktuelna, pa treba učiniti što više na promociji raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta. To je neophodno jer je činjenica da svaki dan sa naše planete biljne i životinjske vrste iščezavaju. Zaštićeno prirodno dobro je očuvani deo prirode posebnih prirodnih vrednosti i odlika, zbog kojih ima trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistički i drugi značaj, zbog čega kao dobro od opšteg interesa uživa posebnu zaštitu.
Flora
Jedno od osnovnih obeležja Specijalnog rezervata prirode "Gornje Podunavlje" čini isprepletenost ekosistema,
vodenih, barsko-močvarnih, livadskih i šumskih, koji zajedno grade jedan veliki mozaik različitih
vegetacijskih formi. Takođe, na području Gornjeg Podunavlja izuzetno je izražena pojava mikroreljefnosti
i to čini da i najmanje razlike u nadmorskoj visini uzrokuju razvoj i opstanak različitih vrsta.
U prilog tome govori činjenica da je čitavo florističko bogatstvo ovog područja "sabijeno"
u izuzetno malom visinskom opsegu (80 - 88 m). Zbog toga svaka, pa i najmanja promena morfologije terena uslovljava
sukcesiju nastanjujuće flore, što je naročito uočljivo kada su antropogeni uticaji u pitanju.
Te, ljudskom oku, naizgled neprimetne promene kasnije lančano vrše uticaj na čitav živi svet Gornjeg
Podunavlja, trajno menjajući njegov izvorni, ritski karakter.
U izuzetnom florističkom bogatstvu Gornjeg Podunavlja, dominantan uticaj ima njegova dendroflora, tako da polovinu
svih površina čine šumski ekosistemi. Najznačajnije vrste su
hrast lužnjak (Quercus robur),
bela topola (Populus alba),
crna topola (Populus nigra),
bela vrba (Salix alba), poljski jasen (Fraxinus angustifolia) i vez (Ulmus laevis).
Ove vrste grade ekološki vredne autohtone šumske zajednice, 
često nazivane i ritske šume.
Problem otežanog prirodnog obnavljanja šuma, sveprisutan na ovim prostorima, premoštava se
dopunjavanjem veštačkim obnavljanjem od strane čoveka, što dovodi do uvećanja nivoa
učešća autohtonih vrsta do procenta propisanog desetogodišnjim Programom konverzija alohtonih
u autohtone šume napravljenim u saradnji sa Pokrajinskim Zavodom za zaštitu prirode.
Tipične žbunaste vrste Gornjeg Podunavlja su svib (Cornus sanguinea) i glog (Crataegus sp.) od kojih je naročito značajan panonski subendem crni glog (Crataegus nigra), prisutan najčešće u zajednici s lužnjakom.
Tri vrste sa područja rezervata su obrađene u prvom tomu Crvene knjige flore Srbije - "Iščezli
i krajnje ugroženi taksoni": rebratica (Hottonia palustris), kukurjak (Eranthis hyemalis) i
borak (Hippuris vulgaris), ali je sigurno da će ovaj popis u budućnosti biti i proširen.
Značajne vrste iz porodice orhideja su purpurni kaćunak (Orchis purpurea), močvarni
kaćunak (Orchis laxiflora) i uskolisni kaćunak (Dactylorhiza incarnata). Reliktnog
značaja je i submediteranski florni element zakržljala perunika (Iris spuria). Lokalitet
Štrbac interesantan je po tome što se ovde nalazi jedino očuvano nalazište zmijskog ljutića
(Ranunculus ophioglossifolius) u Vojvodini, ali i po pojavi slanih livada – slatina sa svojom halofitnom
vegetacijom u kojoj se ističu bezbridnjača (Puccinellia limosa), kamforika (Camphorosma annua)
i slatinska palamida (Cirsium brachycephalum). Među najlepše stanovnike rezervata svakako spadaju i
brojni beli (Nymphaea alba) i
žuti lokvanji (Nuphar luteum),
koji su, iako neprevaziđenog estetskog značaja, pokazatelj sveopšteg zamuljavanja ovih ritova.
Fauna
Kapitalnu vrednost Gornjeg Podunavlja svakako čini njegova fauna, zbog koje ovo područje predstavlja jednu od važnih tačaka evropskog biodiverziteta. Sami počeci zaštite Gornjeg Podunavlja nastali su iz potrebe izdvajanja ovog područja kao značajnog staništa orla belorepana (Haliaeetus albicilla) i crne rode (Ciconia nigra), dve izuzetno retke i ugrožene vrste, ovde nastanjene u izuzetnoj gustini. Kako još uvek nema dovoljno validnih podataka procenjuje se da danas na području Gornjeg Podunavlja ima 7-8 gnezdećih parova orla belorepana i 35-45 parova crne rode. I za jednu i za drugu vrstu, to bi predstavljalo oko 30% celokupne populacije na teritoriji naše zemlje. Naravno, ovo su samo dve od preko 200 zabeleženih vrsta ptica na području ovog prirodnog dobra, iako se sa sigurnošću može reći da je njihov broj daleko veći. Karakteristične su mešovite kolonije čaplji, koje mogu brojati više stotina gnezdećih parova. Od grabljivica, naročito je značajno gnežđenje crne lunje (Milvus migrans) i stepskog sokola (Falco cherrug). Osim za veliki broj gnezdarica, Gornje Podunavlje je izuzetno značajna tačka za migraciju populacija sa severa i severoistoka Evrope. Zimi se ovde nađe i preko 60000 primeraka raznih vrsta ptica. Jedan od istinskih simbola Gornjeg Podunavlja i najatraktivnijih predstavnika evropske faune, jelen (Cervus elaphus), vekovima već odoleva svim pritiscima i opstaje na ovim prostorima. Šta više, brojnost jelena se u prethodnom veku povećala, ponajviše zahvaljujući istrebljenju vuka, njihovog najvećeg prirodnog neprijatelja.
I danas Gornje Podunavlje predstavlja jedno od najatraktivnijih lovišta visoke divljači u Evropi. Gotovo je nemoguće zamisliti prostrane ritove bez brojnih krda jelena. Sa svojim rogovljem, koje svake godine pred kraj zime otpada da bi nekoliko meseci kasnije izraslo još veće i lepše, jelen je prizor od kojeg zastaje dah. A krv se ledi od prodorne rike u septembru, kada odrasli jeleni okupljaju hareme košuta radi parenja. Pored jelena, područje Gornjeg Podunavlja naseljava još 50 vrsta sisara. Tipični predstavnik je divlja svinja (Sus scrofa), kojoj guste šume i obilje vode pružaju idealne uslove za razvoj. Od prirodnih retkosti tu su: divlja mačka (Felis silvestris), kuna belica Martes martes), kuna zlatica (Martes foina), lasica (Mustela nivalis) i jazavac (Meles meles). Gornje Podunavlje, a naročito njegov južni deo, Apatinski rit, spada u najbolja mrestilišta na srednjem toku Dunava. Ihtiofauna Gornjeg Podunavlja danas broji izuzetno velik broj vrsta od kojih neke spadaju u prirodne retkosti. Gornje Podunavlje je izuzetno atraktivno ribolovno područje. Kao najinteresantnije vrste ističu se: šaran (Cyprinus carpio), smuđ (Stizostedion lucioperca), som (Silurus glanis) i štuka (Esox lucius). Danas su populacije riba Gornjeg Podunavlja dosta ugrožene. Gotovo svaka treća vrsta riba koja nastanjuje vode Dunava u ovim krajevima nalazi se na spisku ugroženih vrsta. Veliko je bogatstvo faune gmizavaca, vodozemaca, i insekata. Gornje Podunavlje, može se slobodno reći, vrvi od života. Čitava niša lanca ishrane ispunjena je ovde "do poslednjeg mesta". Na vrhu koje se, naravno, nalazi čovek. Antropogeni uticaj na živi svet Gornjeg Podunavlja izuzetno je velik, gotovo presudan, zbog čega izvođenje bilo kakvih radova bez validne analize uticaja na životnu sredinu može imati samo negativne posledice.
Očuvanje biodiverziteta
Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (CBD), usvojena 1992. godine, politički je prepoznala gubitak biodiverziteta
kao ozbiljan problem i pokrenula globalnu akciju za očuvanje biodiverziteta. Očuvanje biodiverziteta ključni je
termin u politikama zaštite životne sredine i on podrazumeva očuvanje sveukupne raznovrsnosti organizama i
njihovih bioloških ciklusa. Sve je više dokaza da je biodiverzitet pod stalnim pritiskom i da je uslovljen
klimatskim promenama i preteranom eksploatacijom prirodnih resursa. Sprečavanje rapidnog gubitka biodiverziteta neophodno
je prihvatiti kao jedan od najvažnijih zadataka u budućnosti i shodno mogućnostima adekvatno učestvovati u
opštim naporima da se sačuva biološka raznovrsnost.
Očigledno je da očuvanje biodiverziteta nema alternativu jer ovo pitanje zaslužuje punu pažnju i podršku svih,
a posebno onih koji odlučuju o strateškim razvojnim planovima i uticajima na životnu sredinu u bližoj i daljoj
budućnosti.
Izvori:
Pripremila: Mila Trbojević IV-4
