Poplave u Gornjem Podunavlju
Uvod
Padavine mogu da zahvate pojedine delove reke ili ceo sliv.
U zavisnosti od toga, visoke vode se javljaju u glavnom toku, u koritima pritoka ili na svim tokovima u slivu.
Poslednji slučaj je najnepovoljniji jer gotovo uvek izaziva poplave manjih ili većih razmera. Od posebnog je značaja i vreme nailaska maksimalnog poplavnog talasa.
Ukoliko dođe do koincidencije velikih voda pritoka i glavne reke katastrofa je neizbežna.
Tako je do velikih poplava u Vojvodini doslo 1907. godine, prilikom koincidencije visokih voda Dunava i Drave, 1940. koincidencijom Dunava, Tise i Save, a 1954. Dunava i Ina u Austriji.
Povoljna okolnost je što pomenuta koincidencija predstavlja relativno retku pojavu.
Zbog velike zasićenosti zemljišta vodom, često dolazi do procurivanja i odnošenja nasipa, kao što je bilo 1965. duž Dunava i 1970. godine pored Tise.
Tako se događa da nasip odoli katastrofalnom poplavnom talasu, ali kasnije puca zbog prekomerno upijene vode.
Dalje se navode neke od najvećih poplava na području Gornjeg Podunavlja.
Ledena poplava
Na području zapadne Bačke neophodno je spomenuti i jednu registrovanu ledenu poplavu iz 1956. godine.
Na sektoru Dunava uzvodno od državne granice sa Mađarskom, za vreme jake zime - izuzetno niskih temperatura (januar i februar) došlo je do formiranja ledenog čepa.
Formiranjem barijere nastao je uspor na Dunavu pa su se javili visoki vodostaji tako da se Dunav izlio u Bajski kanal. Bajskim kanalom poplavna voda je dotekla i na našu
teritoriju i poplavila područje izmedu Bajskog kanala i Dunavskog nasipa, sve do puta Bezdan-Dunav (oko 2.350 hektara).
Uzvodno od Bezdanske prevodnice, na najnižem delu poplavljenog područja otvoren je Dunavski nasip za ispuštanje vode iz formiranog jezera.
Ovom poplavom je prouzrokovana znatna šteta u samom naselju Kolut.
Poplava 1965. godine
Najveća poplava u Srbiji u XX veku bila je u maju i junu 1965. g., izazvana intenzivnim kišama uz otapanje velikih količina snega u slivovima pritoka
Dunava na teritoriji Slovačke, Morave, Vaha i Ipela, i obilnim padavinama na našoj teritoriji.
Zahvatila je sve velike tokove Srbije. Vanredno stanje na Dunavu, Savi i Tisi trajalo je preko dva meseca. Na
mnogim hidrometrijskim stanicama zabeleženi su do tada najviši vodostaji. Na više mesta su probijeni nasipi duž Dunava, Tise Begeja i Tamiša.
Pod vodom je bilo preko 250 000 hektara. Oko 50 % svih šteta od poplava u Srbiji registrovano je u Vojvodini.
1965. godine zabeležen je najviši vodostaj Dunava u Novom Sadu. Iznosio je 776 cm. Te godine je veći deo Vojvodine bio
poplavljen jer efikasan sistem bedema još uvek nije postojao.
Upravo poplave 1965. godine su ukazale na potrebu uspostavljanja efikasnog sistema odbrane od poplava.
Koliko su svi imali u interesu da se odbrana od poplava poboljša, pokazuje činjenica da su u 1965. godini 40 od ukupno 44 opštine u
Pokrajini imale štete od poplave, a da su radne organizacije društvenog sektora pretrpele 70% celokupne štete.
Shvativši ozbiljnost problema odbrane od poplava, Skupština Socijalističke Autonomne Pokrajine Vojvodine usvojila je 1967. godine,
Program rekonstrukcije sistema za odbranu od poplava u ukupnoj sumi od 1.070 miliona dinara za ojačanje svih rečnih nasipa.
U okviru radova na sanaciji dunavske odbrambene linije posle poplave 1965. godine, u desetogodišnjem periodu 1965-1974, dovršeno je osiguranje odbrambene
linije na deonici uz Dunav (ukupno 135,5 km):
- Drzavna granica-Bezdan: 7,8 km
- Apatin: 8,1 km
- Bogojevo-Plavna: 43,8 km
- Mladenovo-Bačka Palanka: 16,7 km
- Čelarevo-Begeč: 9,8 km
- Begeč-Novi Sad: 13 km
- Novi Sad-Kovilj: 17 km
- Gardinovci-Titel: 1,4 km
Poplava 1975. godine
Razvoj vremenskih prilika u ovoj godini bio je neuobičajen, jer su se pojavile hladne vazdušne mase velikih razmera, cak u dva navrata uzastopno u kratkom vremenskom razdoblju, koje su zahvatale velike velike površine uz napomenu da su se pomerale sa severa ka Sredozemlju vrlo sporo. Usled pomenute situacije pale su obimne kiše nad većim delom sliva Dunava, što je retka pojava u toku leta. Na Dunavu je došlo do formiranja 2 odvojena poplavna talasa, usled jakih padavina na gornjem sektoru, međutim ovi talasi su se sustigli i izazvali izuzetno veliki talas u našoj zemlji. Na nivogramima za 1975. godinu po vodomernim stanicama vide se dva poplavna talasa kod Bezdana, koji se postepeno utapaju u jedan jedini nizvodno (Apatin, Bogojevo, Ilok) tako da kod Pančeva nastaje samo jedan poplavni talas. Poredeći sa ranijim godinama, vidi se da je trajanje visokih voda u 1965. i 1926. god bilo znatno duže od ove godine, dok je letnji poplavni talas 1940. trajao kraće u domenu iznad proglašavanja vanredne odbrane od poplava.
Poplavne šume ugrožene od 1956.
Svetski fond za prirodu, u partnerstvu sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam, graditeljstvu i zaštitu životne sredine,
Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i Javnim preduzećem Vojvodina šume nastoji da u Gornjem Podunavlju revitalizuje
poplavne šume, naročito vodene površine, koje su ugrožene otkako je 1956. godine duž Dunava podignut zaštitni nasip.
Njihovim nestankom, znatno su smanjene brojne usluge ekosistema kao što su odbrana od poplava ili prečišćavanje vode,
što na primer omogućava trska koja usisava štetne materije.
"Društvu je potreba zelena baza- zbog dobijanja pijaće vode, zaštite od poplava, itd. Poplavne šume, kao
zaštitni pojas između reke i naselja, umanjuju poplave. 
Kad ih nema, usled poplava nastaju veliki problemi sa odvodnjavanjem, poljoprivredna područja ne mogu da se koriste na dugi rok,
kvalitet zemljišta se smanjuje, a tu su i direktne štete po imovinu.
U zavisnosti od uspeha rekonstrukcije vodenih staništa prešlo bi se na sređivanje šumskih i livadskih staništa.
Ako bi poduhvat uspeo, stanje (u Gornjem Podunavlju) bi moglo približno da se vrati na ono od pre 1956. godine ", izjavio je Tucakov.
Prema njegovim rečima, na osnovu republičkog Prostornog plana, do 2020. godine bi 15 odsto teritorije Srbije trebalo da bude
pod mrežom zaštićenih područja - više nego duplo više u odnosu na sadašnjih šest odsto.
Maksimalan vodostaj zabeležen tokom ledene poplave 1956. godine, označen na zidu crpne stanice Bezdan
Izvori
- Gavrilović, Đukić, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2002
- Milovanov, Godišnjak Vode Vojvodine 1974. godine, Novi Sad, 1974
- Rezinček, Velike vode Dunava i Tise 1975. godine, Novi Sad, 19756
- Link5
Pripremila: Bojana Raković, IV-2
