Istorija prostora Gornjeg Podunavlja i bliže okoline
Uopšteno o Keltima
Kelti su indoevropski narod koji je naseljavao prostore današnje Francuske i Češke, ali ih je bilo i na prostoru Vojvodine, Severne Srbije i Slavonije. Keltsko pleme Skordisci od velikog su značaja i za samu Srbiju. Oni su naime osnovali grad na prostoru današnjeg Beograda. Grad je dobio ime Singidunum što je na keltskom značilo grad Singa (na njihovom jeziku dun znači grad ili tvrđava). Pod pritiscima drugih naroda kao što su bili Germani Kelti su se selili ka zapadu i jugu. Ono što je bilo interesantno za ove narode bila je i njhova da kažemo nesloga jer nikako, ni na koji način nisu mogli da se ujedine. Naime ovi narodi su non-stop ratovali međusobno. Živeli su u malim zajednicama uglavnom seoskim, a bavili su se ili stočarstvom ili zemljoradnjom. Keltska civilizacija i dan-danas održala se u Irskoj, Škotskoj, Velsu, delimično u Kornvolu ali i na ostrvu Man.
Keltska kultura
Kelti su iako su uglavnom bili ratoboran narod imali i dosta razvijenu kulturu. Od Grka i Rimljana naučili su razne stvari ali neke od najbitnijih bile su kako da naprave keramičke i bronzane posude. Isto tako su i od oružja pravili neku vrstu umetnosti time što su ga ukrašavali. Kelti su se bavili i izgradnjom tvrđava, kovali su bakarni novac, bili dobri pesnici i pevači. Oni koji su živeli blizu mora recimo blizu Britanije bili su dobri mornari i brodograditelji. Za ratničku odeću imali su šlemove, grudne oklope i pantalone. Kao oružje koristili su duge mačeve, koplja, lukove i strele.
Keltska religija
Što se tiče verovanja Kelti su bili mnogobošci, verovali su u više bogova. Prinosili su čak i ljudske žrtve, sve dok ih Rimljani nisu odvratili od toga. Po religiji bilo im je zabranjeno da jedu guske, zečeve i piliće. Njihovi sveštenici nazivali su se druidi. Oni su obično smatrani za mudre ljude, sudili su (obično surovo) i vršili su ulogu poglavice u plemenu. Druidi nisu ostavili pisane zapise pa su nihovi obredi obavijeni velom tajne. Kelti su poštovali mnoge bogove i duhove, drveća, stene i planine. Jedan od najpoznatijih od najstarijih bogova bio je Cernunno, poznat kao gospodar zveri. Često se prikazivao sa rogovima ili sa rogatim životinjama, kao što su jeleni. Poganskim Keltima glava je bila jako važna, kao i broj "3". Jedan od običaja bio je odrezati glavu mrtvom neprijatelju, obesiti je o konjske uzde, a zatim je javno pokazati svima. Pošto su stigli u Panoniju, Kelti donose sa sobom inhumaciju (skeletno sahranjivanje). Vrlo brzo, već početkom III veka, pojavljuje se spaljivanje kao ritualna manifestacija paralelna inhumaciji. Ovo se najbolje može utvrditi na Pećinama. Skordisci vremenom usvajaju u potpunosti spaljivanje kao osnovni način sahranjivanja. U ostacima sa lomače često se nalaze i predmeti koji su bili na pokojniku u trenutku spaljivanja.
Keltski horoskop
Kelti su imali sopstveni horoskop sa 13 znakova po kojem svakome odgovara određeno drvo i neke osobine, a prema nedelji rođenja određuje se i podznak. U svakom znaku postoje dva podtipa, Mladog meseca koji obuhvata ljude rođene u prve dve nedelje znaka i Puni meesec u poslednje dve nedelje znaka.
- Breza 24.12. - 20.1.
- Oskoruša 21.1. - 17.2.
- Maslina 18.2. - 17.3.
- Javor 18.3. - 14.4.
- Vrba 15.4. - 12.5.
- Glog 13.5. - 9.6.
- Hrast 10.6. - 7.7.
- Božikovina 8.7. - 4.8.
- Lešnik 5.8. - 1.9.
- Loza 2.9.-29.9.
- Bršljan 30.9. - 27.10.
- Trska 28.10. - 24.11.
- Bazga 25.11. - 23.12.
Linkovi
Pripremila: Ivana Barać, IV-3
