Maslačak
Taraxacum officinale
Taksonomija
- Carstvo: Plantae
- Razred: Magnoliophyta
- Klasa: Magnoliopsida
- Red: Asterales
- Porodica: Asteraceae
- Rod: Taraxacum
Opšti opis
Maslačak (Taraxacum), engleski Dandelion, je rod biljaka iz porodice glavočika (Asteraceae). Maslačak je dugovečna zeljasta biljka. Vlažna mesta se ponekad žute od iscvetalog maslačka. Iz vertikalnog, dugovečnog, vrlo razvijenog, malo razgranatog korena izbija rozeta od lišća polegla po zemlji. Nema stabljike. Cvetna drška je gola, šuplja, nerazgranata, valjkasta, visoka 15 - 30 cm, a na vrhu nosi zlatno - žutu glavičastu cvast složenu od jezičastih cvetova. Svi delovi biljke su gorkog ukusa i imaju mnogo belog mlečnog soka, koji obilato curi kad se biljka ozledi. Maslačak nije otrovan. Koren je dugačak do 20 cm, a debeo 0,5 - 1,5 cm, vretenast i valjast, spolja žutomrk. Svež koren je pun belog mlečnog soka koji obilato curi iz mlečnih cevi raspoređenih u koncentrične krugove. Kad se osuši, koren splasne, smežura se, izgubi oko 3/4 svoje težine i postane sivomrk. U narodu ga zovu raznim imenima: andraška, baba marta, bos - gologlav, verižnjača, vetrokaz, glušina, gologlavica, gorko zelje, dečji lančić, žućanica, žuljanica, žuljevica, žutelj, žuteljak, žutenica, žućanik, žućenica, žučanik, jovančak, kravlje cveće, maslačik, maslačica, maslačnik, milosavka, mlekača, mleč, mlečak, mlečac, mlečić, mlečka, mličak, mljekača, mlječka, obrniče, ovčja mlečka, popina pogačica, radič, salatuša, sindžirac, talijanska salata, trava od groznice.
Stanište
Maslačak uspešno raste na svim zemljištima, ali mu najviše odgovaraju vlažne livade. Maslačak je veoma rasprostranjen. Nalazi se na livadama i travnjacima, po pustim mestima i napuštenim njivama, pored puteva i oko naselja. Prvobitno nastao na prostorima Evroazije, danas je rasprostranjen i u Severnoj Americi, južnim delovima Afrike, Novom Zelandu, Australiji i Indiji. Nastanjen je u svih 50 država SAD i većini kanadskih regiona. Na teritoriji Balkana najčešće se sreće vrsta Taraxacum officinale.
Hemijski sastav i upotreba
Poznata je, osim po lekovitosti, kao izuzetno hranljiva biljka bogata vitaminima C i A, organskim kiselinama, mineralima (posebno kalijumom, natrijumom i magnezijumom). Prolećna salata pravi se od sasvim mladih listova, koji se beru pre cvetanja i van naseljenog područja. U narodnoj medicini se koristi za opšte jačanje organizma i prolećno čišćenje krvi. Od njega se može spravljati čaj, sirup ili maslačkovo vino. Koren maslačka ima složen hemijski sastav. U mlečnom soku sadrži hetrerozide, ugljene hidrate i minerale, pa se koristi za lečenje upale i kamena žučne kese, žutice, smanjenog lućenja mokraće itd.
Lekovito dejstvo
Maslačak od aktivnih lekovitih materija sadrži gorke materije, mnogo kalijuma u nadzemnom delu, smole, eterično ulje, 40% inulina u korenu. Listovi sadrže 16 -18% vitamina C, gvožđa oko 3%, dakle - više nego španac. Mladi listovi u proleće ukusna su i zdrava osvežavajuca salata, a mogu se skuvati i kao varivo. Da se otkloni gorčina, mlade rozete valja ostaviti u vodi preko noći. Maslačkov čaj moraju piti dijabetičari, a preporučuje se i svaki dan sažvakati 5 do 10 šupljih stabljika. Čaj pomaže i u terapiji malokrvnosti, gihta, reume, neredovite menstruacije i žučnih kamenaca. Koren i stabljika sadrže gorku materiju, taraxacin, koji deluje diuretički, a može izazvati prolive i smetnje u srčanom ritmu. Vidljivi znakovi trovanja nastupaju tek kad se biljka konzumira u velikim količinama, naročito gorki stariji delovi biljke. Mladi su listovi potpuno bezopasni. U narodnoj medicini se primenjuje za opšte jačanje organizma i prolećno čišćenje krvi. Od njega se moze praviti čaj, sirup ili maslačkovo vino. Maslačkov sirup (med): tri - četiri pune šake cvetnih glavica maslačka (sveže) preliti sa 2 l kipuće vode i prokuvati. Procediti da se iz cvetova iskoristi sav lekoviti sok i u još toplo dodati 1,5 kg šećera ili odgovarajućeg zaslađivača, te sok od dva limuna. Ukuvavati na laganoj vatri stalno mešajući do gustoće sirupa. Dobijeni sirup jedva se po ukusu razlikuje od meda. Ovaj sirup jača i pročišćava organizam. Uzima se po jedna kašika svakog obroka. Nakon svake upotreba, staklenku treba dobro zatvoriti.
UPOZORENJE
Dodir sa svežim mlečnim sokom može izazvati alergijsku reakciju kože.
Literatura
"Nase neskodljive lekovite biljke"-Stamenkovic V.
"Enciklopedija samoniklog jestivog bilja"-Grlić J.
Linkovi
Pripremila: Milana Brnović, IV-6
