CIKORIJA
Cichorium intybus
Taksonomija
- Carstvo: Plantae
- Razdeo: Magnoliophyta
- Klasa: Magnoliopsida
- Red: Asterales
- Rod: Cichorium
- Porodica: Asteraceae
Drugi nazivi
Vodopija, Višnjev Regrad, Vodoplav, Golica, Gologuza, Divlja lo cika, Želtenica, Žučanica, Jandrešica, Kažiput, Konjska trava, Modrica, Plavi cvet, Plavulja, Podrožnik, Radić, Sunčevo cveće, Cigura, Cilkorija, Cikora, San toga, Šurlin.
Opšti opis biljke:
Višegodišnja zeljasta biljka sa
golim i u gornjem delu razgranatim stablom. Na vrhu stabla i grana nalaze se glavičaste cvasti,
čiji jezičasti cvetovi mogu da budu plave, ružičaste ili bele boje.
Koren je vretenast i dubok i najćešće se koristi dok je nadzemni deo retko u upotrebi.
Sakupljanje korena iz prirode vrši se u jesen kada ima najveću količinu inulina i gorkih glikozida.
Lekovito dejstvo:
Za lek koriste se koren, cvetovi i listovi.
d druge polovine marta do kraja maja kopa se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvatnje. Lekovito delovanje:
konjogriz ili divlji radić čisti i jača želudac, popravlja probavu, odvaja prekomernu
žuč, čisti jetru, bubrege i slezenu, leči žuticu i anemiju. Više se koristi
u narodnoj nego u naučnoj medicini kao neotrovna gorka droga za lečenje organa za varenje, pre svega,
za pojačavanje apetita, za jačanje želuca, bolje varenje hrane, za obilnije lučenje
mokraće i žuči i dr. "Frankova cigura", dodatak kafi i "sirotinjska ili ratna kafa" je ispržen
i samleven koren oplemenjene vodopije sa krupnim mesnatim korenom bogatim inulinom. Pošto je inulin polisaharid
koji hidrolizom daje samo levulozu (fruktozu ili voćni šećer), razumljivo je zašto kod nas u
narodnoj medicini ciguru koriste dijabetičari. Ovo je sasvim opravdano, jer sve biljke iz familije glavocika,
a njih ima vrlo mnogo, umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. Prema tome, osobe obolele od šećerne
bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodice kao dijetalnu hranu.
Stanište:
Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). Ponegde se zapuštena mesta izjutra plave od iscvetale vodopije. Cela biljka je gorka i vrlo čvrsta tako da se teško kida i čupa. Vadi se u jesen, očisti od zemlje i nadzemnih delova, iseći po dužini, nanizati na konac i sušiti u hladu na promajnom mestu. Zbog dugog korena dobro podnosi sušu. Razmnožava se semenom. Nalazi se svuda u prirodi. Može se naći na pustim zemljištima, uz rubove putova, na livadama posebno na sušnim zemljištima. Uzgaja se i kao kultuma biljka.
Literatura:
- "Svet prirode"-Gerald Durel
- "Britanika"-prof.dr. Radivoje Mikić, Gojko Tešić, magistar Vasa Pavković i magistar Mileta Aćimović Ivkov
Linkovi:
Slike
Pripremila: Sanja Tomasović IV-5
