Kopriva
Urtica Dioica
Taksonomija
- Carstvo: Plantae
- Razdeo: Magnoliophyta
- Klasa: Magnoliopsyda
- Red: Rosales
- Porodica: Urticaceae
- Rod: Urtica
- Vrsta: Urtica Dioica
Opis
Kopriva je zeljasta višegodišnja cvetna biljka poreklom iz Evrope, Azije, severne Afrike i Severne Amerike.
To je korovska biljka cenjena kako u narodnoj tako i u naučnoj medicini. Novija
istraživanja su pokazala opravdanost vekovne upotrebe koprive, a istraživanja njenog
sastava i civilizacijski problemi zdravog življenja preporučuju je za upotrebu u
svakodnevnoj ishrani, ali ništa manje nije važna u preventivi i fitoterapiji. Kopriva je
visoka 1 do 2 m u leto, a tokom zime njena visina se smanjuje. Ima veoma raširene rizome i
stolone, koji su jarko žuti, kao i koren. Meko zeleno lišće je veličine 3 do 15 cm,
sa nazubljenim ivicama i suprotno je postavljeno na zelenom stablu. Stablo i lišće prekriveni
su dlačicama, čiji se vrhovi lome pri dodiru, i deluju kao igle koje ubrizgavaju razna hemijska
jedinjena kao što su: mravlja kiselina, acetilholin, histamin i serotonin. Ta jedinjena izazivaju svrab
i otok i mogu da traju od nekoliko minuta, pa do cele nedelje. Kada biljka na leto procveta, ima male zelene
ili zelenkasto - bele cvetove koji vise iznad mesta gde se listovi spajaju sa stabljikom. Kopriva cveta od juna
do septembra. Reprodukuje se kroz seme i koren.
Rasprostranjenost
Kopriva je široko rasprostranjena u severnoj
Evropi i velikom delu Azije, i uglavnom se nalazi u prirodi. Manje je rasprostranjena u južnoj Evropi
i severnoj Africi, gde je ograničava potreba za vlažnim zemljištem. Raste kao korov, pored puteva
i na zapuštenim mestima. Ljudski i životinjski otpad može biti odgovoran za povećanu koncentraciju
fosfora i azota u zemljištu, što pogoduje rastu koprive.
Ekologija
Koprivom se isključivo hrane larve nekih vrsta leptira kao što su paunovac ili koprivar, i nekih vrsta moljaca. Korenom se ponekad hrane larve duh - moljca Hepialus humuli.
Lekovita svojstva
Kopriva je jedna od najlekovitijih biljaka, a najčešće se koriste list i koren koprive. Kopriva se koristi za pročišćavanje krvi i pojačavanje izlučivanja tečnosti iz organizma, pa je našla primenu kod svih oboljenja izazvanih akumuliranjem toksina u organizmu (ekcemi, glavobolje, reumatizam, giht, artritisi). Kopriva ima blagotvorno dejstvo kod raznih oboljenja koja nastaju kao posledica preteranog opterećenja jetre, žuči, slezine i bubrega toksičnim materijama. Kopriva je bogata gvožđem pa se koristi kod anemija izazvanih nedostatkom gvožđa. U narodnoj medicini se smatra da kopriva „jača krv“, pa se koristi kod bledila, anemija, malokrvnosti, nedostatka energije, brzog umaranja...Kopriva sadrži brojne vitamine i minerale, pa je neki travari smatraju za prirodni multimineralni i multivitaminski kompleks. Kopriva sadrži vitamin C, karotenoide (provitamin A), vitamin K, B2, B5, gvožđe, kalcijum, magnezijum, fosfor, silicijumovu kiselinu, (mravlju kiselinu i histamin koji žare). Koren koprive ulazi u sastav čajnih mešavina za lečenje oboljenja uvećane prostate i upala mokraćnih puteva. Kopriva sadrži komponente koje regulišu nivo slobodnih androgena (muških polnih hormona), posledično se povećava metabolizam u otečenom tkivu prostate, eliminiše se zastoj tečnosti i otvaraju suženi mokraćni putevi. Kopriva se koristi i kod katara želuca, oboljenja disajnih organa, želudačnih čireva, čira na dvanaestopalačnom crevu, plućnih oboljenja. Kopriva se primenjuje i protiv opadanja kose, u vidu šampona i tinktura za utrljavanje u koren kose i kao čaj i tinktura za unutrašnju upotrebu. Sem gvožđa, kopriva sadrži i silicijumovu kiselinu, a silicijum je neophodan gradivni element koji omogućava izgradnju kože i kose. Stoga se kopriva uspešno koristi i kod kožnih oboljenja: ekcemi, herpes, akne, lišajevi, gljivice... Doprinosi regulaciji nivoa šećera u krvi, zahvaljujući uticaju na gušteraču. Smatra se da utiče i na smanjenje holesterola u krvi, pa usporava procese ateroskleroze. Zahvaljujući prisustvu vitamina K, kopriva smanjuje sklonost ka krvarenju, ublažava preobilna menstrualna krvarenja, krvarenja iz nosa, iz želuca... Čaj od koprive se koristi i kod alergijskih oboljenja, pri čemu ga treba piti tokom dužeg vremenskog perioda.
Linkovi
Literatura
"Lečenje lekovitim biljem", Dr. Rista Gostuški, Narodna Knjiga, 1973. godine.
Slike
Pripremio: Uroš Mlinar, IV-6
