Divlji duvan
Asclepias syriaca L.
Taksonomija divljeg duvana
- Carstvo: Plantae
- Razdeo: Magnoliophyta
- Klasa: Magnoliopsida
- Red: Gentianales
- Porodica: Apocynaceae
- Potporodica: Asclepiadoideae
- Rod: Asclepias
Opis biljke
Divlji duvan, cigansko perije ili svilenica (Asclepias syriaca) je višegodišnja biljka koja raste iz dubokog korena. Iz jednog korena obično raste jedna stabljika koja je jednostavno razgranata sa zadebljanom osnovom i od 6 do 20 decimetara visoka. Suprotno tome listovi su elipsoidnog oblika, 10 do 20 centimetara dugi i od 5 do 11 centimetra široki, na vrhovima zašiljeni. Listovi na površini imaju guste dlačice. Boja listova je veoma specifična. Na donjem delu je svetlo zelena, a kako se ide prema gore postaje sve tamnija zelena. Po sredini najčešće ima svetlo ljubičastu liniju. Peteljka je duga do 1.5 centimetar. Cvetovi su mali, i javljaju se u periodu od maja do avgusta. Javljaju se u gornjem delu stabljike, i to po 20 do 130 sitnih cvetova u jednoj cvasti. Prve latice su zelene boje, a kasnije se boja kreće od najtamnije ljubičaste pa sve do potpuno bele. Svaki cvet se sastoji od po 5 latica. Površina cvetova je prekrivena mekim dlačicama, takođe. Semena su mala, okrugla prečnika od 6 do 8 milimetara.
Rasprostranjenost
Ova biljka raste širom juga Kanade, juga Oklahome, Gruzije, Teksasa i istočno od Severne Karoline.
Primena
Koristi se za dobijanje vlakna, užadi, mreže. Prikuplja se u jesen, kada stablo poprimi tamniju boju i počne da se suši, a listovi i cvetovi počnu da otpadaju. Ovo je znak da je vreme za žetvu. Stabljike se podele, prerade i vlakna se upliću u nizove. Vlakna mogu da se uvijaju i suprotno jedno od drugog, i da se tako dobije oblik kabla. U nekim slučajevima, vlakna svilenice se mešaju sa vlaknima indijske konoplje radi veće čvrstine i krutosti.
Divlji duvan se može koristiti i u ishrani ljudi. Cvetni pupoljci, koren i nezreli plodovi se kuvaju i mogu se jesti kao povrće. Koristi se i za mnoge bolesti, protiv bradavica, kod uboda pčele, protiv peska u bubrezima. Sok iz stabljike se koristi kao infuzija. Koristi se protiv raznih polnih bolesti i infekcija. Zajedno sa nekim određenim korovima daje uspešan lek protiv bolova u stomaku. Takođe, mešavinom sa raznim biljkama sprečava krvarenje posle porođaja. Ali, biljka može da sadrži toksine koje mogu negativno da deluju na čoveka. Resinoidi, glikozidi i male količine alkaloida su prisutne u svim delovima biljke. Glikozidi su štetni posebno za srce. Simptomi trovanja glikozidima su slabost, nadimanje, nesvest, visoka temperatura, ubrzan ili veoma slab puls, otežano disanje, grčevi, proširene zenice pa čak i koma. Mada, svilenica je opasna i otrovna jedino ako se uzima nekuvana, odnosno dovoljno nepripremljena.
Uzgoj
Svilenica raste na peskovitom, kamenitom ili punom gline krečnjačkom zemljištu. Za njen rast su pogodne i poplavljene ravnice, obale, bare i prerije. Divlji duvan se spaljuje u jesen, da bi se stimulisao rast nove stabljike, a da se starije stabljike eliminišu. Na ovaj način se takođe postiže i stimulisanje veće količine cvetanja kao i dužeg rasta stabljike.
Literatura
"Poljoprivredni kalendar 1995."- Izdanje ove knjige pomoglo je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.
Linkovi
Slike
Pripremila: Sofija Sadžakov, IV-6
