Bulka
Papaver rhoeas
Taksonomija
- Carstvo: Plantae
- Razred: Magnoliophyta
- Klasa: Magnoliopsida
- Red: Papaverales
- Porodica: Papaveraceae
- Rod: Papaver
- Vrsta: P.rhoeas
Opšti opis
Bulka (turčinak, divlji mak)
(Papaver rhoeas) je jednogodišnja, ređe dvogodišnja zeljasta biljka iz
porodice makova, (Papaveraceae). Stabljike su uspravne, jednostavne ili slabo razgranate
i pokrivene dlakama, a listovi jajasti, sivozeleni i pokriveni stršećim, oštrim dlakama.
Cvetovi su krupni (prečnika do 10 cm), upadljivi na dugačkim drškama na dole nagnuti,
tamnocrvene, svetlocrvene ili ređe bele boje. Kruničnih listića ima četiri i
vrlo su nežni, tanki često pri dnu tamniji. Plod je čahura loptastog oblika ispunjena
mnogobrojnim, sitnim, plavosivim, bubrežastim semenima.
Rasprostranjenost
Kosmopolitskog je rasprostranjenja, ali se najveći broj vrsta nalazi u umerenoj zoni severne hemisfere, ali veliki broj predstavnika se nalazi i u suptropskim oblastima. Na teritoriji Srbije raste sedam vrsta iz četiri roda.
Karakteristike biljke
U svežem stanju ova biljka je otrovna, ali zato suvi cvetovi i zrela semena, kada se konzumiraju u normalnim količinama, ne mogu biti štetne. Sadrži bezopasne alkaloide za razliku od svog srodnika, maka (Papaver somniferum), koji je bogat morfinom i drugim opijumskim alkaloidima. Pored alkaloida sadrži jož i crvenu boju, organske kiseline, gorke supstance, tanine, skrob, a najlekovitija materija u bulki je sluz i nalazi se u cvetovima.
Lekovito dejstvo
Pri sušenju kruničnih listića
(samo se taj deo cveta koristi) ne treba ih previše dodirivati jer tada gube lekovita svojstva
i menjaju boju, odnosno poplave. Od njih se spravljaju sirupi i čajevi, a koriste se i za bojenje
vina, rakije i drugih napitaka. Semena se, osim za lečenje, koriste i kao začin za posipanje
peciva i kolača kojima daju prijatan miris i ukus. Semenke se beru tek kada su čahure
potpuno zrele.
Korišćenje u medicinske svrhe
Bulka se koristi uglavnom u narodnoj medicini za lečenje oboljenja i smetnji disajnih organa, želuca i duševnih bolesti. Čajevi i sirupi na bazi ove biljke smiruju kašalj, pomažu iskašljavanje, pomažu kod prehlade i upale grla, krajnika i pluća, hroničnog bronhitisa i astme. Krunični listići poboljšavaju varenje, smiruju grčeve i bolove u želucu, a zajedno sa semenkama deluju smirujuće pa pomažu kod depresija, neuroze i nesanice.
Literatura
Stamenković, V. "Naše neškodljive lekovite biljke, Trend, Leskovac
Linkovi
Slike
Pripremila: Vanja Zelić, IV-6
