Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Vodeni orašak
Trapa Natans

Taksonomija

  • Familija: Trapaceae
  • Razred: Magnoliopsida
  • Rod: Trapa
  • Vrsta: Natans

Fizičke karakteristike

Trapa natans tj. vodeni orašak čiji su koreni sposobni za fotosintezu. Kod oraška se sreće heterofilija, to je pojava da se asimilaciono lišće na istoj biljci različito kako po obliku tako i po veličini. Submerzni ( podvodni listovi) listovi ovih biljaka su trakasti ili končasti dok su flotantni (plivajući) celi. Kod njega je lisna drška je mehurasto naduvana pa služi kao organ za plivanje. U mehurasto proširenom delu lisne drške nalazi se vazduh koji omogućava održavanje na vodi čitavoj biljci ili rozeti lišća. Orašak ima čašicu koja zajedno sa plodnikom odrvenjava. Vodeni orašak razvija adventivne korene iz potkotilnog dela stabla, koji izgledaju kao perasti listovi sa uskom liskom.

Stanište

Seme vodenih biljaka treba uzgajati u vodi ili delimično u vodi, u skladu s njihovim prirodnim načinom rasta. Zemlja ne sme sadržavati nimalo gnojiva jer ono potiče razvoj algi koje mogu zagušiti proklijano semenje. Treba da bude na polusenovitom mestu, a najniža temepratura treba da iznosi osamnaest stepeni.

Rasejavanje i upotreba

Trapa natans se može uzgojiti iz dozrelog semena koje se prikuplja u leto i jesen. Do setve seme treba da bude na hladnom i vlažnom mestu. Ako se koristi sušeno seme, klijanje će potrajati duže, a često seme neće uopšte niknuti. Seme vodenih biljaka treba uzgajati u vodi ili delimično u vodi, u skladu s njihovim prirodnim načinom rasta. Pre setve najpre treba pripremiti posude, napuniti ih odgovarajućim kompostom za vodene biljke ili baštenskom ilovačom koja se prvo prosije kroz sito sa rupicama promera 7 mm. Seme vodenih biljaka treba uzgajati u vodi ili delimično u vodi, u skladu s njihovim prirodnim načinom rasta. Zemlja ne sme sadržavati nimalo gnojiva jer ono potiče razvoj algi koje mogu zagušiti proklijano semenje. Seme treba treba prosijati po površini zemlje, a zatim ga prekriti tankim slojem finog šljunka pa lonac staviti u veliku nepropustivu posudu od plastike ili sličnog materijala. Treba da bude na polusenovitom mestu, a najniža temepratura treba da iznosi osamnaest stepeni. Sledećeg proleća trebalo bi da seme proklija. Kad se pojavi prvi par pravih listova, pažljivo presadite sadnice svaku u posebnu posudu, prenesite ih u staklenik i ostavite u vodi još godinu dana. Kad se sledećega proleća voda dovoljno ugrije, prenesite biljke u bazen.

Uopšteno:

Evropski vodeni kesten spada u plutajuće jednogodišnje vodene biljke iz familije Lythraceae. Raste u plićacima jezera i reka (maksimalne dubine do 5 m) kao i u vlažnom i blatnom zemljištu. Evropski vodeni kesten sadrži rozetu koju čine gusto raspoređeni listovi. Ona onemogućava prodor svetlosti i samim tim sprečava razvoj drugoj vodenoj vegetaciji. Takođe otežava ribolov, plovidbu, plivanje kao i druge rekreativne aktivnosti.

Građa

Koren se nalazi obično u mulju i on održava plutajuću rozetu koja se nalazi na vrh podvodnog stabla. Stablo je tanko, dugo, fleksibilno, nalazi se pod vodom i prosečne dužine je oko 4 m mada može da naraste i do 6 m. Lišće je romboidnog oblika veličine do 4 cm. Na površini vode obrazuje rozetu koja pluta zahvaljujući sunđerastoj strukturi lista i lisnim drškama koje su duge oko 5 cm. Na podvodnoj stabljici se nalaze izmenjeni zeleni listovi koji podsećaju na pera, a neki smatraju da su to modifikovani koreni koji omogućavaju biljci da ostane u uspravnom položaju. Cvetovi su beli. Sastoje se od četiri latice i veličine su do 1 cm. Nalaze se pojedinačno na uspravnoj stabljici koja se nalazi u centralnom delu plutajuće rozete. Seme je crno, strukture slične kestenu, sa četiri špicasta izraštaja veličine oko 4 cm i razvija se pod vodom.

Razmnožavanje

Nastanjuju područja sa umereno kontinentalnom klimom. Vodeni orašak cveta jednom godišnje. Cvetovi se razvijaju pojedinačno na uspravnim drškama tako što se uzdižu u lisnom pazuhu. Svaki cvet je dvopolan i ima 2 tučka i 4 bela prašnika. Kada je oplođenje završeno, od strane insekata, cvetna drška se povlači na dole, zajedno sa cvetom, gde se dalje nastavlja razviće ploda. Tučak i okolne latice srastaju tj. transformišu se u plod. Cvetanje počinje u julu, a plod se razvija nakon mesec dana. Biljka nastavlja da cveta sve dok je ne ubije hladnoća. Svaki plod razvije oko 10 do 15 rozeti, a svaka rozeta može da razvije oko 20 plodova. Plod, u jesen, kada je zreo pada na dno, tu prezimi i u proleće se razvija nova biljka.

Rasprostranjenost i primena

Evropski vodeni kesten je poreklom iz tropskih predela, kao i iz umereno toplih delova Evroazije. Postao je naturalizovan u Australiji i Severnoj Americi. Korišćena je za ishranu kao i za proizvodnju lekova, te je tako postala široko distribuirana širom Evrope. U Americi je poznata po svom agresivnom rastu, stoga da bi zaštitili od masovnog širenja zabranjena je prodaja u velikom delu juga Sjedinjenih Drzava. Trenutno vrsta se nalazi u Merilendu, Masačusetsu, Njujorku i Pensilvaniji, mada u Pensilvaniji nije još tako razvijena.

Literatura

  1. Velika enciklopedija biljaka, autor Michael Chinery

Linkovi

Pripremile: Miljana Opančarev IV-4 i Vanja Bijalković IV-4

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2008 - 2015 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimn. "Veljko Petrović" Sombor | CSS-Cvele |