Položaj Hidrografija	Stanovništvo Priroda Istorija Stari zanati	Privreda

Trska
Phragimites communis

Taksonomija

Carstvo: Plantae
Red: Poales
Porodica: Poaceae
Podporodica: Arundinoideae
Rod: Phragmites
Vrsta: Phragmites communis

Opšti opis

Trska je višegodišnja biljka koja raste na vlažnom i močvarnom tlu, na obalama reka, jezera i ribnjaka. U vodi i mulju nalazi se podzemno stablo sa snažnim korenima. Tanko nadzemno stablo dostiže visinu od 4 m. Vetru i nepogodama odoleva zahvaljujući čvorovima koji tu i tamo presecaju šuplje, cilindrično stablo. Oko tih čvorova razvijaju se uski, dugi i oštri listovi. Cvetovi su grupisani u metlicu na vrhu stabljike.

Nalazišta

Ako vas neko pita gde ima najviše trske u Srbiji, sigurno nećete pogrešiti ako pomenete Vojvodinu. Ipak, malo ko zna da trske ima najviše u okolini sela zvanog Belo Blato. Obična trska (pharagimites communis) je samonikla biljka koja raste u močvarnim predelima i čije rezerve je gotovo nemoguće iscrpeti.

Životinjski svet

Ptice, žabe i mnogobrojne vrste insekata barsku trsku koriste kao azil i mesto opstanka. Posebnu ornitološku vrednost okoline čini 248 zabeleženih vrsta ptica, od čega su 140 gnezdarice. Ugrožene i retke vrste poput mrke čaplje, male i velike bele čaplje, sive čaplje i ćubastog gnjurca ovde su pronašle utočište.

Upotreba

Široka upotreba ove barske biljke opravdana je činjenicom da je ovaj prirodan materijal odličan izolator, koji zadržava štetna ultravioletna zračenja i predstavlja veliku zaštitu od insekata i glodara. Osušene stabljike trske koristile su se nekada a danas još nalaze primenu u građevinarstvu, tako što se njime prekrivaju krovovi kuća, za pravljenje ograda i slično. U Belom Blatu pričaju da trska u sebi sadrži neku vrstu kiseline koju "ne vole" miševi, pacovi i komarci, kao i da se u hladovini pod trskom najlepše spava. Letnje vrućine u ravnici često su nepodnošljive. Tad toplota prikuje selo, rojevi komaraca vrebaju na svakom koraku, a u travi, grmlju i šumi kriju se kolonije opasnih krpelja. Tada se mora naći nekakav zaklon, utočište od sparine i insekata. Takvo mirno i prijatno mesto nalazi se pod trskom.

Žetva

Zimi, dok druga sela "spavaju", naizgled dremljivo Belo Blato počinje da živi. Sezona "žetve" traje od novembra pa sve do marta, i u tom periodu trskari priželjkuju da im priroda donese jaku, ledenu zimu. Kad se bare zalede, mnogo je lakše seći trsku, lakše se prilazi i nema neugodnog, lepljivog blata i ledene vode. Trska se seče kad je zrela za žetvu, kad su joj stabljike suve i krte i kad je krasi zlatnožuta nijansa. Žali se Andraš da je sve manje trske u ovim krajevima, da su tereni zapušteni i ugušeni. Trska nije dovoljno sečena, a ni paljena, što je preduslov za pravilan rast i razvoj te barske biljke. Ako se trska ne poseče u prvoj godini rasta, polje više ne može da se eksploatiše, obrasta korovom i postaje beskorisno. S druge strane, seča trske nimalo ne narušava prirodne procese u biosferi i ne izaziva negativne ekološke promene. Naprotiv, ako se trska ne seče redovno, vremenom počinje da truli, pada u vodu, gde prekomerno troši kiseonik, koji je neophodan živom svetu, kako pod vodom, tako i na vodi. Takve bare na kraju ostaju bez kiseonika, isušuju se i umiru. Na terenima oko Belog Blata ima dosta barske trske, ali sve je manje trskara. Uzrok tome nije mehanizacija koja bi mogla da zameni ljudsku snagu pri sečenju trske.

Literatura

Enciklopedija prirode, Ante Gavranović Zagreb 1974.
Hiljadu zašto, hiljadu zato, Vojin Ančić i Đuro Vučković Beograd 1991.

Linkovi

Pripremila: Ivana Knežević, IV-4