Sočivica pripada rodu plutajućih vodenih biljaka iz familije Lemnaceae koja je poznata i kao vodeni korov. Ove brzo rastuće biljke se koriste kao model sistema za osnovna biološka učenja o biljkama, u ekotoksikologiji, u proizvodnji biofarmaceutskih proizvoda i kao izvor ishrane za životinje iz agrikulture i akvakulture.
Lemna gibba je vrsta sočivice koja se rasprostire u umerenim predelima Evrope, uključujući i Britaniju, Himalaje, Afriku, Južnu i Severnu Ameriku. Ovaj korov je jedan od najčešćih malih vodenih biljaka u Britaniji, koji formira poznate zelene površine koje pokrivaju površine vode. Ova vrsta može se još pojaviti i u blatu ili na vlažnom kamenju
Lemna minor je vrsta sočivice sa rasprostranjenjem širom Afrike, Azije, Evrope i Severne Amerike. Pojavljuje se svuda u slatkovodnim barama i sporo tekućim vodama, osim na Arktiku i mestima gde vlada subpolarna klima.
Sočivica raste i razvija se kao jednostavno plutajuće zelenilo na ili ispod površine vode. Većina je malih razmera, ne prelazeći 5 mm dužine, osim vrste Lemna trisulca koja je izdužena i ima razgranatu strukturu. Sočivica u vidu zelenila ima jedan koren, po cemu se razlikuju od srodnih vrsta Spirodela i Landoltia.
Uglavnom nastaju vegetativnom reprodukcijom: dve ćerke pupoljci se razviju iz odrasle biljke. Ovaj oblik rasta i razvijanja omogućava veoma brzu kolonizaciju novih voda. Sočivica spada u biljke cvetnice i za skoro sve od njih je poznato da se reprodukuju seksualno, cvetajući i proizvodeći seme pod određenim uslovima. Neke sočivice (kao na primer Lemna gibba) su biljke dugog dana, a neke (kao na primer Lemna minor) su biljke kratkog dana. Kada se sočivica mnogo raširi tako da zauzme plovni put, može biti uklonjena mehaničkim putem uz dodatak riba biljoždera, ili može da se tretira herbicidima.
Brz razvoj sočivice pronalazi primenu u bioregeneraciji zagađenih voda kao i za testiranje organizama za ekološke nauke. Takođe se koristi kao ekspresioni sistem za ekonomičnu proizvodnju složenih biofarmaceutskih proizvoda. Vodeni korov je dobra stočna hrana. Sadrži 25-45% proteina ( u zavisnosti od uslova rasta), 4.4% masti, i 8-10% vlakana, mereno suve težine.
Molekularni biolozi su transformisali sočivicu tako da ona ekspresuje, izražava proteine veoma korisne za farmaciju. Ekspresione konstrukcije su projektovane da bi prouzrokovale lučenje transformisanih proteina u velikim količinama. Kako je sočivica narasla i razvila se kao jednostavan nosioc, to znatno smanjuje težinu prečišćavanja proteina u pripremi tih proteina za korišćenje u medicniske svrhe i znatno smanjuje troškove proizvodnje.
Velike količine vodenog korova sa visokim sadržajem proteina mogu se postići pažljivom kontrolom uslova za rast. Iako sočivica može da podnese temperature od 6 do 33ºC, odgovarajuće temperature za dobru žetvu su od 20 do 28ºC. Prihvatljive su pH vrednosti od 5 do 9, iako je moguć bolji rast u vrednostima pH od 6.5 do 7.5. Potrebna je minimalna dubina vode od 30cm. Fertilizacija je potrebna na dnevnoj dozi.
Vodeni korov se može uzgajati organski, hranljivim materijama izdvojenim iz na primer goveđeg gnojiva, svinjskih ostataka, ili bilo koje druge materije u obliku gnojiva. S obzirom na ubrzani razvoj dnevna žetva je potrebna da bi se postigli optimalni prinosi. Farma sočivice može proizvesti od 10 do 30 tona sušenog korova po hektaru godišnje.
Literatura :
Linkovi:
Milan Gogić IV-5